Vojvođanski slatkiši sve slađi strancima 

– U tim poslovni rezultatima udela imaju i vojvođanske fabrike, koje pođednako dobro, bez gubitaka, rade i na domaćem i na inotržištu i beleže vredne izvozne rezultate – kaže sekretar Udruženja industrije u Privrednoj komori Vojvodine mr Zoran Trpovski, navodeći da je najveći obim proizvodnje u pokrajini ostvario „Pionir” s fabrikom u Subotici, ali sa sedištem firme u Beogradu. – Ta kompanija ostvarila je prošle godine prihod od 5,6 milijardi dinara, a za prvih sedam meseci ove godine izvezla slatkiša za 9,3 miliona evra.

Konditorska proizvodnja, kako je ove sedmice izjavio srpski ministar trgovine Rasim Ljajić, ima perspektivu jer su ovdašnji konditori sada ne samo konkurentni nego i jeftiniji od svoje konkurencije iz EU, s odličnim kvalitetom proizvoda.

– Prošle godine smo ukinuli prelevmane na uvoz mleka u prahu i maslaca, koji su važni inputi za tu industriju, samim tim su smanjeni troškovi proizvodnje i ta industrija je postala konkurentna – rekao je Ljajić.

Osim „Pionira”, dodao je, dobro posluju i druge fabrike iz pokrajine.

– Osnovnu grupu konditora čine i „Jafa” u Crvenki, koja je u 2017. imala prihod od 4,7 milijarde dinara, a za prvih sedam meseci 2018. izvezla keksa za gotovo deset milona evra. Poznata fabrika „Banat 1894 –Vršac” takođe dobro radi pa je lane prihodovala 1,1 milijardu dinara, a ove godine na inotržište prodala slatkiša za dva miliona evra. „Medela” u Vrbasu je lane imala prihod od 0,8 milijardi dinara, a izvoz u prvih sedam meseci ove godine gotovo 1,5 milion evra. I „Žitoprerada DM”, koja je u 2017. prihodovala gotov 0,6 milijardi dinara, a prodala robe vredne oko 1,1 milion evra.

Po rečima mr Trpovskog, u konditorskoj proizvodnji i proizvodnji keksa i dvopeka u Vojvodini ima oko 150 poslovnih subjekata, koji aktivno privređuju, ali je među njima velika razlika u obimu poslova, prisustva na tržištu, broju proizvoda i učešću u spoljnotrgovinskoj razmeni.

– Procenjuje se da je u toj grani privrede zaposleno oko 2.500 radnika. Imajući u vidu značajno iskustvo u toj proizvodnji, ulaganja u opremu i tehnologiju, razvoj brojnih novih proizvoda, kao i činjenicu da je velik deo inputa domaćeg porekla, može se očekivati da će ta grana i u narednom periodu beležiti solidne rezultate i trajno pozitivno doprinositi zaposlenosti i platnom bilansu zemlje – naglasio je mr Trpovski.

Domaću konditorsku industriju, naveo je, čine i lokalni proizvođači koji imaju sopstvene robne marke, ali su prisutni na relativno limitiranom tržištu, gde ostvaruju solidne rezultate.

– Među njima ima i proizvođača posebnog programa koji ulaze u neke tržišne segmente na širem prostoru koji nisu baš interesantni velikim proizvođačima. Ti privrednici imaju godišnji ukupni prihod od 50 do 80 miliona dinara i zapošljavaju od deset do 30 radnika. Uglavnom ne beleže izvozne aktivnosti, izuzev povremenih manjih količina – kazao je mr Trpovski.

– Postoje i proizvođači zanatskog karaktera, s ograničenim obimom proizvodnje, najčešće registrovani kao preduzetnici s malim brojem zaposlenih, često unutar porodice – kaže on. – Njihovi proizvodi su izrazito lokalnog karaktera i nisu šire prisutni već prodaju organizuju u okviru same firme, ili u saradnji s lokalnim distributerima. 

Z. Delić