Војвођански слаткиши све слађи странцима
НОВИ САД: Судећи по пословним резултатима, фабрике слаткиша излазе из кризе јер је у кондиторској индустрији Србије први пут забележен суфицит, који је у првих шест месеци ове године био између девет и десет милиона евра, док је извоз порастао 18,5 одсто.
– У тим пословни резултатима удела имају и војвођанске фабрике, које пођеднако добро, без губитака, раде и на домаћем и на инотржишту и бележе вредне извозне резултате – каже секретар Удружења индустрије у Привредној комори Војводине мр Зоран Трповски, наводећи да је највећи обим производње у покрајини остварио „Пионир” с фабриком у Суботици, али са седиштем фирме у Београду. – Та компанија остварила је прошле године приход од 5,6 милијарди динара, а за првих седам месеци ове године извезла слаткиша за 9,3 милиона евра.
Кондиторска производња, како је ове седмице изјавио српски министар трговине Расим Љајић, има перспективу јер су овдашњи кондитори сада не само конкурентни него и јефтинији од своје конкуренције из ЕУ, с одличним квалитетом производа.
– Прошле године смо укинули прелевмане на увоз млека у праху и маслаца, који су важни инпути за ту индустрију, самим тим су смањени трошкови производње и та индустрија је постала конкурентна – рекао је Љајић.
Осим „Пионира”, додао је, добро послују и друге фабрике из покрајине.
– Основну групу кондитора чине и „Јафа” у Црвенки, која је у 2017. имала приход од 4,7 милијарде динара, а за првих седам месеци 2018. извезла кекса за готово десет милона евра. Позната фабрика „Банат 1894 –Вршац” такође добро ради па је лане приходовала 1,1 милијарду динара, а ове године на инотржиште продала слаткиша за два милиона евра. „Медела” у Врбасу је лане имала приход од 0,8 милијарди динара, а извоз у првих седам месеци ове године готово 1,5 милион евра. И „Житопрерада ДМ”, која је у 2017. приходовала готов 0,6 милијарди динара, а продала робе вредне око 1,1 милион евра.
По речима мр Трповског, у кондиторској производњи и производњи кекса и двопека у Војводини има око 150 пословних субјеката, који активно привређују, али је међу њима велика разлика у обиму послова, присуства на тржишту, броју производа и учешћу у спољнотрговинској размени.
– Процењује се да је у тој грани привреде запослено око 2.500 радника. Имајући у виду значајно искуство у тој производњи, улагања у опрему и технологију, развој бројних нових производа, као и чињеницу да је велик део инпута домаћег порекла, може се очекивати да ће та грана и у наредном периоду бележити солидне резултате и трајно позитивно доприносити запослености и платном билансу земље – нагласио је мр Трповски.
Домаћу кондиторску индустрију, навео је, чине и локални произвођачи који имају сопствене робне марке, али су присутни на релативно лимитираном тржишту, где остварују солидне резултате.
– Међу њима има и произвођача посебног програма који улазе у неке тржишне сегменте на ширем простору који нису баш интересантни великим произвођачима. Ти привредници имају годишњи укупни приход од 50 до 80 милиона динара и запошљавају од десет до 30 радника. Углавном не бележе извозне активности, изузев повремених мањих количина – казао је мр Трповски.
– Постоје и произвођачи занатског карактера, с ограниченим обимом производње, најчешће регистровани као предузетници с малим бројем запослених, често унутар породице – каже он. – Њихови производи су изразито локалног карактера и нису шире присутни већ продају организују у оквиру саме фирме, или у сарадњи с локалним дистрибутерима.
З. Делић