UPS: Nelegalne firme nanose štetu legalnim
NOVI SAD: Socijalno-ekonomski savet Srbije organizovao je u banji Koviljači trodnevnu radionicu s panel-diskusijom na temu „Neformalna ekonomija i uticaj digitalizacije na fleksibilne oblike rada”, na kojoj su učestovali predstavnici državnih institucija i organizacija.
Unija poslodavaca Srbije predstavila je istraživanje stavova poslodavaca, koji su složni u oceni da neformalna ekonomija predstavlja prepreku za dalji rast i razvoj preduzeća i utiče na ekonomski rast i povećanje standarda života svakog pojedinca.
Nelojalna konkurencija je kamen spoticanja za svakog poslodavca koji posluje legalno i uredno izmiruje obaveze koje mu država nameće, zaključak je UPS-a, a šteta je, kako se procenjuje, ogromna i osim direktne finansijske, podrazumeva i pad prometa i nerealno snižavanje cena proizvoda i usluga, a nanosi se i šteta ugledu profesije.
Posledica rasta neformalne ekonomije su zatvaranje preduzeća, pad formalne zaposlenosti, ali i manji buyet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, nauku... Privrednici u Srbiji procenjuju visinu gubitka koju preduzeće ima na godišnjem nivou zbog nelojalne konkurencije na više od 15 odsto. Uz to, u jednom su saglasni i predstavnici vlasti, sindikata i privrednici – negativne posledice neformalne ekonomije imaju štetne efekte na društvo u celini.
Ključni nalazi istraživanja koje je UPS sproveo u oktobru su da 73 odsto poslodavaca smatra da na širenje neformalne ekonomije u najvećoj meri utiču visoki porezi i doprinosi, kao i nepredvidivi tokovi poslovanja. Oko 36 procenata poslodavaca nema poverenja u inspekcijske službe jer smatra da inspekcija i dalje obavlja kontrolu selektivno, kao i da joj nedostaju kapaciteti za neometanu kontrolu svih registrovanih i neregistrovanih privrednih subjekata i da takvim radom utiču na dalje širenje neformalne ekonomije.
Čak 97 odsto ispitanih poslodavaca procenjuje da na godišnjem nivou beleži gubitak od najmanje 15 procenata zbog nelojalne konkurencije. Vidovi nelojalne konkurencije na prvom mestu su izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa na lična primanja: zdravstveno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, putni troškovi, troškovi ishrane... čime se najviše ugrožavaju prava zaposlenih na dostojanstven i bezbedan rad.
Gazde su u istraživanju ukazale i na izražen nedostatak profesionalnih i stručnih kadrova i insistiraju na dijalogu s obrazovnim institucijama i sistemskom rešavanju deficitarnih zanimanja u Srbiji. Deo poslodavaca poziva na poresku reformu i jačanje kapaciteta institucija, posebno njihove kontrolne funkcije, drugi deo gazda ukazuje na značaj podsticajnih mera usmerenih na zajedničku borbu protiv sive ekonomije.
Po poslednjim nalazima koje je NALED pripremio uz podršku Nemačke razvojne saradnje, siva ekonomija u Srbiji smanjena je s 21,2 procenta BDP-a u 2012. godini, na 15,4 odsto lane, a kao najdominantniji oblik rada kojima se izbegava poštovanje propisa prepoznato je zapošljavanje bez ugovora i isplata zarade na ruke. U analizi je predstavljen podatak da od 100 dinara stečenih radom u sivoj zoni, 62 dinara potiče od neprijavljenih plata, a 38 dinara od izbegavanja evidentiranja prodaje robe i usluga, odnosno profita.
Anketirani poslodavci složni su u oceni da nelojalna konkurencija u velikoj meri utiče na prevođenje legalnih privrednih subjekata u nelegalne tokove i u određene pojavne oblike neformalne ekonomije.
To se pre svega odnosi na izbegavanje plaćanja nekih nameta ili kroz isplatu zarade zaposlenima „na ruke”.
Iz ankete poslodavaca proizlazi da najviše nelojalne konkurencije ima u građevinarstvu, a posebno se ukazuje na retku kontrolu gradilišta na osnovu koje je moguće utvrditi da „ne može firma s dva zaposlena graditi zgradu, a da nema ni podugovarače, ugovore o povremenim poslovima”. Privednici iz sektora građevinarstva ukazuju na to da je, u situaciji kada je mnogo onih koji rade u sivoj zoni i koji radnike angažuju s ulice, nemoguće napraviti firmu koja može odgovoriti ozbiljnim projektima i pružiti kvalitetnu uslugu. Poslodavci ocenjuju da radnici iz te sfere nemaju nikakvu ozbiljnost niti odgovornost prema poslu jer mogu da rade kada hoće i isto tako i da ne rade. U takvim uslovima je prosto nemoguće rukovoditi i napraviti minimum discipline. S druge strane, odgovornost poslodavaca pri povredi radnika je velika, a to ilegalne firme nemaju niti mogu imati. Kao poseban problem ističu nedostatak kvalifikovanih građevinskih radnika.
U istraživanju je učestovalo 34 odsto poslodavaca čije je sedište preduzeća u Beogradu, 10 odsto poslodavaca čija su preduzeća u istočnoj i južnoj Srbiji, 19 procenata poslodavaca je iz Šumadije i zapadne Srbije i 37 odsto poslodavaca sa sedištem preduzeća u Vojvodini.
LJ. Malešević
