Umesto u nameštaju, drvo završava u šporetu

U Beogradskom regionu prošle godine je bilo 19 procenata više seče drveta nego godinu ranije, u Regionu Šumadije i zapadne Srbije povećanje je tri odsto, dok je u Vojvodini bilo tri odsto manje seče šume. U Regionu južne i istočne Srbije obim seče šuma ostao je na nivou iz 2017. godine.

Posečena bruto zapremina drveta u državnim šumama i van šuma iznosi oko 2,3 miliona kubnih metara, dok je u privatnim posečeno oko 921.000 kubnih metara. Od ukupno posečenog drveta, 1,6 milion kubnih metara upotrebljen je kao ogrevno.

U državnim šumama, po podacima koje su RZS dostavila javna preduzeća „Srbijašume” i „Vojvodinašume”, kao i ona koja vode brigu o nacionalnim parkovima, lane su evidentirane štete od čoveka, insekata, divljači i domaćih životinja, elementarnih nepogoda, biljnih bolesti i požara. Tako je od požara stradalo 174 hektara šuma jer je lane evidentiran 31 požar. U Vojvodini je u šest požara stradalo 11 hektara šuma.

Čovek, dakle šumokradice, lane su nanele štetu od 26.865 kubika drveta, a od te količine u Vojvodini je nestalo 288 kubnih metara. Najveću štetu lane su srpskim šumama nanele elementarne nepogodine, koje su uništile 74.495 kubika drveta na površini od 4.359 hektara.

Posebno zabrinjava što je od ukupno 22.833 kubika drveta posečena  u državnim šumama najveći deo otišao kao ogrevno drvo – čak 14.158 kubika. Od te količine u Vojvodini je za ogrev lane otišlo 2.053 kubna metra, a najviše je u tu svrhu otišlo u južnoj i istočnoj Srbiji – 11.065 kubika.

Drvnoj industriji Srbije, koja je već nekoliko godina beleži povećanje i proizvodnje i izvoza, nedostaje domaće drvo jer je kilogram drveta ugrađenog u stolice ili stilske komode sedam puta skuplji od kilograma drveta iz rezane građe – umesto 30 miliona dolara, neto devizni efekat bio bi veći od 200 miliona da je hrastova sirovina prerađena u Srbiji i izvezena kao finalni proizvod. Države u našem okruženju pronašle su model kako da zaustave izvoz sirovine, a naša to još uvek nije učinila.

Naime, osim što nam ogromne količine kvalitetnog drveta završavaju u šporetima i pećima, mi uvozimo rezanu građu – lane za 101 milion dolara, zatim ploče od drveta – 55 miliona dolara. Izvoz građevinske stolarije lane je vredeo 78 miliona dolara, drvene ambalaže 22 miliona, a izvoz drvne galanterije dva miliona.

Ukupna šteta u državnim šumama lane je iznosila oko 133.000 kubitka, od čega na štete nastale od čoveka otpada oko 27.000 kubnih metara drveta.

Štete od biljnih bolesti u državnim šumama lane su iznosile oko 17.000 kubika drveta.

Privrednici u Srbiji se susreću s velikim problemima, pre svega nedostatkom kvalifikovane radne snage, kao i s nedovoljnim količinama sirovina za proizvodnju. Dok oni kubure sa sirovinama, podaci pokazuju da država izvozi trupce i razanu hrastovu građu. Taj izvoz je lane dva i po puta povećan u odnosu na period od pre četiri godine. To je dovelo i do povećanja uvoza rezane građe hrasta i već je lane on bio 44 odsto veći nego u 2015. godini i vredeo je više od deset miliona dolara.

Dakle, srpska drvna industrija je lane zabeležila blago povećanje proizvodnje, znatnije povećanje izvoza, ali i odliv velikog novca na uvoz sirovina kojih ima u Srbiji i koje, da je raspored korišćenja drveta drugačiji, ne bi morala da uvozi, već bi ga nakon prerade po znatno višoj ceni prodavala na stranim tržištima.

LJ. Malešević