Umesto lanjskih 740.000 turista, na more će tek 100.000

Uglavnom se ostaje kod kuće i eventualno odlazi na jednodnevni izlet. U takvoj situaciji novac za letovanje ostaje svakom pojedincu ili porodici da ga iskoristi za nešto drugo. Koliko je to para zavisi od platežne mogućnosti turista jer svako se odlučuje gde će i po kojoj ceni platiti letovanje spram debljine novčanika.

Direktor JUTA Aleksandar Seničić kaže za „Dnevnik” da je vrednost jednog aranžmana u apartmanskom smeštaju s autobuskim prevozom tokom sezone u Grčkoj lane u proseku iznosila 280 evra, a prosečna cena boravka, takođe u sezoni, u hotelima s putovanjem avionom, ne samo u Grčkoj već i u drugim turističkim zemljama, 400 evra. To znači da je svakom pojedincu ostalo u novčaniku bar 33.000 dinara, ne računajući troškove koji turisti prave izvan boravka u apartmanima i hotelima. I ove godine cene aranžmana nisu bile veće u odnosu na leto 2019, a imajući u vidu da je već u martu počela epidemija i bilo očigledno da se kupljeni i delom i plaćeni aranžmani neće moći iskoristiti, građani nisu ni rezervisali putovanja pa su uštedeli bar minimalac. Ako se minimalac pomnoži s mamom, tatom i dvoje maloletne dece, za koje turističke agencije daju popuste,  četvoročlanoj porodici ostalo je najmanje 100.000 dinara.

Popunjenost srpskih hotela solidna

Direktor JUTA ističe da je popunjenost hotela na poznatim srpskim turističkim destinacijama sada oko 65 odsto, što smatra solidnim, ali sigurno ispod lanjskog broja gostiju, dok je u Beogradu i Novom Sada svega pet odsto. Razlozi su, kazao je u tome što ne dolaze stranci niti se organizuju veliki poslovni skupovi. 

– Turističke agencije ne rade aranžmane s domaćom hotelskom industrijom u turističkim mestima, a razlog je taj što domaći hotelijeri direktno ugovaraju boravak s gostima, i pri tome se dogovaraju oko popusta. Zato ni nemamo podatke o tome koliko u proseku košta aranžman u hotelima kod nas, ni tokom sezone ni van nje. Takođe ne znamo ni koliko košta prosečan aranžman u privatnom smeštaju jer se i vlasnici turističkih objekata samostalno sporazumevaju s gostima o dolasku, ceni smeštaja i vrsti usluge – istakao je Seničić.

Seničić kaže da je zbog drugog talasa kovida-19 promet u turističkim agencijama praktično stao, i da je zabeležen pad od 93 odsto.

– Razlozi su epidemija i zatvorene granice, osim što se slobodno može putovati u Tursku i Egipat, ali za tamošnjim letovalištima ne vlada veliko interesovanje domaćeg stanovništva – istakao je Seničić.

Lane su turističke agencije, naveo je, prodale 740.000 aranžmana za boravak na odmoru tokom sezone, a računajući i one van sezone, ukupno 1,2 milion. Svi aranžmani, podvukao je direktor JUTA, odnose se na putovanja u inostranstvo.

Ove godine, naveo je, JUTA računa da je na letovanju, dok se još moglo ići preko granica, boravilo oko 100.000 naših turista, odnosno da ih je preko turističkih agencija otputovalo oko 80.000 i 20.000 u sopstvenoj režiji, pretežno u Grčkoj i Bugarskoj.

– Aranžmani u predsezoni su jeftiniji i prosečno koštaju oko 300 evra u hotelskom smešataju, a u apartmanima znatno niže, u proseku oko 200.

Z. Delić