Уместо лањских 740.000 туриста, на море ће тек 100.000

Углавном се остаје код куће и евентуално одлази на једнодневни излет. У таквој ситуацији новац за летовање остаје сваком појединцу или породици да га искористи за нешто друго. Колико је то пара зависи од платежне могућности туриста јер свако се одлучује где ће и по којој цени платити летовање спрам дебљине новчаника.

Директор ЈУТА Александар Сеничић каже за „Дневник” да је вредност једног аранжмана у апартманском смештају с аутобуским превозом током сезоне у Грчкој лане у просеку износила 280 евра, а просечна цена боравка, такође у сезони, у хотелима с путовањем авионом, не само у Грчкој већ и у другим туристичким земљама, 400 евра. То значи да је сваком појединцу остало у новчанику бар 33.000 динара, не рачунајући трошкове који туристи праве изван боравка у апартманима и хотелима. И ове године цене аранжмана нису биле веће у односу на лето 2019, а имајући у виду да је већ у марту почела епидемија и било очигледно да се купљени и делом и плаћени аранжмани неће моћи искористити, грађани нису ни резервисали путовања па су уштедели бар минималац. Ако се минималац помножи с мамом, татом и двоје малолетне деце, за које туристичке агенције дају попусте,  четворочланој породици остало је најмање 100.000 динара.

Попуњеност српских хотела солидна

Директор ЈУТА истиче да је попуњеност хотела на познатим српским туристичким дестинацијама сада око 65 одсто, што сматра солидним, али сигурно испод лањског броја гостију, док је у Београду и Новом Сада свега пет одсто. Разлози су, казао је у томе што не долазе странци нити се организују велики пословни скупови. 

– Туристичке агенције не раде аранжмане с домаћом хотелском индустријом у туристичким местима, а разлог је тај што домаћи хотелијери директно уговарају боравак с гостима, и при томе се договарају око попуста. Зато ни немамо податке о томе колико у просеку кошта аранжман у хотелима код нас, ни током сезоне ни ван ње. Такође не знамо ни колико кошта просечан аранжман у приватном смештају јер се и власници туристичких објеката самостално споразумевају с гостима о доласку, цени смештаја и врсти услуге – истакао је Сеничић.

Сеничић каже да је због другог таласа ковида-19 промет у туристичким агенцијама практично стао, и да је забележен пад од 93 одсто.

– Разлози су епидемија и затворене границе, осим што се слободно може путовати у Турску и Египат, али за тамошњим летовалиштима не влада велико интересовање домаћег становништва – истакао је Сеничић.

Лане су туристичке агенције, навео је, продале 740.000 аранжмана за боравак на одмору током сезоне, а рачунајући и оне ван сезоне, укупно 1,2 милион. Сви аранжмани, подвукао је директор ЈУТА, односе се на путовања у иностранство.

Ове године, навео је, ЈУТА рачуна да је на летовању, док се још могло ићи преко граница, боравило око 100.000 наших туриста, односно да их је преко туристичких агенција отпутовало око 80.000 и 20.000 у сопственој режији, претежно у Грчкој и Бугарској.

– Аранжмани у предсезони су јефтинији и просечно коштају око 300 евра у хотелском смешатају, а у апартманима знатно ниже, у просеку око 200.

З. Делић