TRGOVINA ZLATOM Na dukatu zlatari zarade 30 evra, a na prstenu duplo
Zlato u proteklih deset godina nikad nije bilo skuplje, a pogotovo u poslednje dve godine cena, ne samo zlatu već i drugim plemenitim metalima, vrtoglavo skače.
Trenutno na berzi gram finog čistog zlata košta oko 54 dolara., ali je veliko pitanje da li građani koji prodaju nakit zlatarima to rade po cenama koji imaju mnogo veze s berzom ili bilo kakvim pravilima osim slobodne volje otkupljivača, to jest zlatara.
Kako sami tvrde, zlatari cene otkupa formiraju samostalno svakodnevno gledajući berzanska kretanja. Tako sada za gram zlata od 14 karata plaćaju oko 3.000 dinara, od 18 karata 3.850, od 22 karata 4.800, a od 24 karata 4.800 dinara. Otkupljuju se, uz lomljeni nakit, i dukati, pa recimo mali dukat „Franc Jozef” košta 21.200 dinara, a bušeni 18.000. Veliki dukat „Franc Jozef” košta 84.000 dinara, a bušeni 72.000.Istovremeno, ti mali dukati od 3,49 grama u zlatari se prodaju po 25.000 dinara, a veliki od 13,96 grama po 94.000.
Cena novog nakita izrađenog od starog-lomljenog zlata, kažu u zlatarama, zavisi od težine novog predmeta, vrste izrade – rada, u cenu ulaze i majstorove-juvelirove ruke, s tim što skreću pažnju na to da se prilikom formiranja cene gotovog nakita obračuna i gubitak od deset odsto koji nastaje prilikom topljenja starog nakita.
Ujedno, navode, da je odnos između starog i novog zlata dva prema jedan. Da li je baš tako teško se može poverovati jer treba naći isti komad i u prodaji i u otkupu.Bilo kako bilo, nakit ima dobru cene, pa tako burme, bez kojih nema svatova, koštaju od 29.000 dinara pa do 52.000, premda ima i još skupljih.
Srebro zaostaje
Trenutno, kao rezultat rasta rizičnih ulaganja, smanjio se apetit investitora za plemenitim metalima, tako da je cena zlata od ponedeljka pala 2,6 odsto, na 1.683 američkih dolara unca.
Ista je situacija i sa srebrom, koje je u ponedeljak, s cenom od 18,95 dolara unca, dostiglo najviši nivo u poslednjih devet meseci, skočivši 27 odsto od kraja aprila.
Razlika cene unce zlata i unce srebra sada je 96,6 puta, što je najviše od 1991. godine i od vremena Zalivskog rata, kada je cena zlata bila gotovo 100 puta veća od cene srebra.
Ko u tom pogledu kontroliše zlatare pri otkupu i prodaji? U Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine kažu da je esnaf prepušten sam sebi.
– Nismo do sada imali potrošače koji su se žalili na cenu otkupa lomljenog zlata, niti zato što je zlatan nakit skup, mada se nakit od zlata i te kako kupuje – kazao je predsednik Udruženja Goran Papović.
Posao je u tom pogledu dobro razgranat obostrano, zbog odlične ponude raznovrsnog nakita, ali i preduzimljivosti zanatlija. Nema radnje u čijem izlogu nije posebno istaknuto da se otkupljuje lomljeni nakit.
Koliko lomljenog nakita se iznova obradi teško će se saznati u zlatarskim radnjama jer taj podatak neće reći nijedan zlatar, kao što niko neće reći šta od nakita drži u kući ili čuva u sefu u banci. U svakom slučaju, nakita ima, a i zlatari nemaju problema da ga otkupe od građana.
Z. Delić
