Teški dani za one što žive od svadbi

Već blizu godinu dana iz restorana i hotela ne čuje se muzika i veselje, nema svatova, ni iznajmljivanja i kupovanja venčanica, štampanja pozivnica,  ukrašavanja enterijera, pravljenja cvetnih aražmana, iznajmljivanja limuzina, fotografisanja. Bez posla su ostala i ketering preduzeća, orkestri …

Ivent industriju ne čini samo organizacija svadbi i  porodičnih okupljanja – rođenja, krštenja i rođendana , već i drugih masovnijih događaja, poput organizacija poslovnih skupova preduzeća raznim povodima, seminara i sličnih priredbi.

Predsednik Skupštine ivent industrije Srbije Boško Bubanja kaže za “Dnevnik” da kod nas samo u prestonici ima 150 objekata sa velikim prostorom od 500 do 1.000 kvadrata, koji služi za iznajmnjivanje radi organizacija masovnih proslava, dok je još toliko i u drugim mestima u zemlji. - U ivent industriji ima oko 1.000 firmi čija je delatnost iznajmljivanje prostora, dekoracija, organizacija, prodaja venčanica, fotografisanje - kaže Bubanja. - Dve trećine njih su preduzetničke radnje, a ostali su privredna društva. Brojimo oko 6.000 zaposlenih u stalnom radnom odnosu, od kojih je sada dve trećine bez posla, i imamo oko 20.000 njih koji čekaju da epidemija popusti, da bi ponovo, povremeno, u sezoni od aprila do novembra mogli da rade produženi vikend - naglašava Bubanja.

Po rečima našeg sagovornika, ivent industrija je značajan oslonac privredi . Kaže da nije tačno da je prodaja mesa opala zbog epidemije i što nema turista, već zato što nema proslava i masovnih okupljanja sa 150 i više zvanica. – Samo na svadbama godišnje se pojede tri miliona kilograma mesa, popije osam miliona litara vode, 1,7 miliona flaša vina, deset miliona flašica piva… a ne znamo podatke za koncerte i druge slične događaje.

Bubanja ističe da je 2019.godine bilo 35.000 venčanja, od kojih je 10.000 takvih skupova bilo organizovano u malom krugu , a 25.000 svadbi gde se veselilo od 150 do 200 gostiju.

Sve do izbijanja epidemije, bilo je samo 250 salona venčanica u kojima je radilo bar dve radnice, jedna sa mušterijama, a druga je, kao krojačica, prepravljala venčanice po meri neveste. Venčanice su se uglavnom uvozile iz Španije, gde je ova modna industrija razvijena, potom iz Italije, a u poslednjih nekoliko godina vlasnici salona venčanice su kupovali i u Ukrajini. Godišnje uvoz je dostizao 2.000 venčanica, jer je bilo salona koji su se bavili i šivenjem, dok je vrednost svake venčanice iznosila od 400 do 1.000 evra.

Pojavom kovid-19, uvoz je sasvim zaustavljen, venčanice kupljene za lanjsku godinu su uglavnom ostale neraspakovane, a vlasnici salona u debelom minusu. Većina njih je zato ugasila firme i radnike otpustila.

- Očekivali smo da će tako biti i prošle godine, ali je zbog epidemije 95 odsto slavlja otkazano. Sada, prema našoj računici, 40.000 parova čeka da brak sklopi organizovanjem svadbi, ali sve veći broj zaraženih drži u neizvesnosti i porodice parova i privrednike, premda primamo rezevacije i imamo sve termine popunjene od aprila do oktobra - naglašava Bubanja.

On kaže da su zemlje u okruženju i šire prepoznale ivent industriju kao značajnu podršku različitim privrednim delatnositma i pomogle firme i radnike u ivent industriju.

- I nama treba pomoć - novac, kao što su dobile i druge firme, zatim olakšice prilikom plaćanja računa komunalnih troškova i da država obezbedi lične dohotke za zaposlene,kao što su dobili radnici u drugim granama privrede, jer do sada nisu videli nikakvu državnu potporu u odnosu na druge.

Ali, priznaje, da bi im najznačajnije bilo, da im se od aprila, kada se očekuje popuštanje epidemije, dozvoli rad, uz mere opreza, kao što sada rade kafići. - Napravili smo predlog mera zaštite i predali Ministarstvu zdravlja, ali odgovor ili poziv na razgovr još čekamo – naglašava Bubanja.

Z. Delić