Тешки дани за оне што живе од свадби

Већ близу годину дана из ресторана и хотела не чује се музика и весеље, нема сватова, ни изнајмљивања и куповања венчаница, штампања позивница,  украшавања ентеријера, прављења цветних аражмана, изнајмљивања лимузина, фотографисања. Без посла су остала и кетеринг предузећа, оркестри …

Ивент индустрију не чини само организација свадби и  породичних окупљања – рођења, крштења и рођендана , већ и других масовнијих догађаја, попут организација пословних скупова предузећа разним поводима, семинара и сличних приредби.

Председник Скупштине ивент индустрије Србије Бошко Бубања каже за “Дневник” да код нас само у престоници има 150 објеката са великим простором од 500 до 1.000 квадрата, који служи за изнајмњивање ради организација масовних прослава, док је још толико и у другим местима у земљи. - У ивент индустрији има око 1.000 фирми чија је делатност изнајмљивање простора, декорација, организација, продаја венчаница, фотографисање - каже Бубања. - Две трећине њих су предузетничке радње, а остали су привредна друштва. Бројимо око 6.000 запослених у сталном радном односу, од којих је сада две трећине без посла, и имамо око 20.000 њих који чекају да епидемија попусти, да би поново, повремено, у сезони од априла до новембра могли да раде продужени викенд - наглашава Бубања.

По речима нашег саговорника, ивент индустрија је значајан ослонац привреди . Каже да није тачно да је продаја меса опала због епидемије и што нема туриста, већ зато што нема прослава и масовних окупљања са 150 и више званица. – Само на свадбама годишње се поједе три милиона килограма меса, попије осам милиона литара воде, 1,7 милиона флаша вина, десет милиона флашица пива… а не знамо податке за концерте и друге сличне догађаје.

Бубања истиче да је 2019.године било 35.000 венчања, од којих је 10.000 таквих скупова било организовано у малом кругу , а 25.000 свадби где се веселило од 150 до 200 гостију.

Све до избијања епидемије, било је само 250 салона венчаница у којима је радило бар две раднице, једна са муштеријама, а друга је, као кројачица, преправљала венчанице по мери невесте. Венчанице су се углавном увозиле из Шпаније, где је ова модна индустрија развијена, потом из Италије, а у последњих неколико година власници салона венчанице су куповали и у Украјини. Годишње увоз је достизао 2.000 венчаница, јер је било салона који су се бавили и шивењем, док је вредност сваке венчанице износила од 400 до 1.000 евра.

Појавом ковид-19, увоз је сасвим заустављен, венчанице купљене за лањску годину су углавном остале нераспаковане, а власници салона у дебелом минусу. Већина њих је зато угасила фирме и раднике отпустила.

- Очекивали смо да ће тако бити и прошле године, али је због епидемије 95 одсто славља отказано. Сада, према нашој рачуници, 40.000 парова чека да брак склопи организовањем свадби, али све већи број заражених држи у неизвесности и породице парова и привреднике, премда примамо резевације и имамо све термине попуњене од априла до октобра - наглашава Бубања.

Он каже да су земље у окружењу и шире препознале ивент индустрију као значајну подршку различитим привредним делатноситма и помогле фирме и раднике у ивент индустрију.

- И нама треба помоћ - новац, као што су добиле и друге фирме, затим олакшице приликом плаћања рачуна комуналних трошкова и да држава обезбеди личне дохотке за запослене,као што су добили радници у другим гранама привреде, јер до сада нису видели никакву државну потпору у односу на друге.

Али, признаје, да би им најзначајније било, да им се од априла, када се очекује попуштање епидемије, дозволи рад, уз мере опреза, као што сада раде кафићи. - Направили смо предлог мера заштите и предали Министарству здравља, али одговор или позив на разговр још чекамо – наглашава Бубања.

З. Делић