TEMA DNEVNIKA: Gradi se i u uslovima vanrednog stanja

Po informaciji koju smo dobili iz Pokrajinske vlade, radovi su u toku na osmoj fazi izgradnje subotičkog Narodnog pozorišta, dvorca Hertelendi u opštini Novi Bečej, u skaldu s dinamičkom planom nisu prekidani ni na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda naselja Bačka Topola, a u toku su i na izgradnji centralnog prečistača otpadnih voda u Malom Iđošu.

Direktor Uprave za kapitalna ulaganja Vojvodine Nedeljko Kovačavić kaže za „Dnevnik” da se rade svi projekti koji su započeti, ali da će rebalansom ovogodišnjeg pokrajinskog buyeta onaj za kapitalna ulaganja biti umanjen 1,217 milijardu dinara. Pokrajinska vlada će odlukom definisati od kojih planiranih projekata će se odustati na određeni period. Nezvanično, saznajemo da bi ta sednica Pokrajinske vlade trebalo da bude ove nedelje, moguće već i danas. Buyetom Vojvodine za 2020. godinu za kapitalna ulaganja planirano je više 3,5 milijarde dinara, ali će on sada, zbog posledica vanrednog stanja, biti umanjen za pomenut iznos.

Podsetimo, adaptacija i rekonstrukcija subotičkog pozorišta je projekat star više od dve decenije, osma faza radova koja je u toku obuhvata građevinske i arhitektonske radove kao  opremanje pozorišne dvorane scenskom tehnikom. Za te radove je opredeljeno 597 miliona dinara. Dvorac Hertelendi je takođe nezavršeni projekat iz vremena prethodne Pokrajinske vlade, o kojem je u prošlosti mnogo pisano zbog finansijskih malverzacija, dok su prečistači otpadnih voda noviji projekti i počeli su da se grade krajem prošle godine. U opštini Mali Iđoš predviđena je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda s pratećim objektima i infrastrukturom pre ispuštanja u vodotok reke Krivaje. Vrednost radova je 479 miliona dinara, a počeli su 1. novembra 2019. U opštini Bačka Topola prečišćavanje otpadnih voda je planirano u centralnom postrojenju, koje će biti zajedničko za Mali Iđoš, Feketić, Lovćenac. Vrednost projekta je 595,3 miliona dinara, preko Uprave za kapitalna ulaganja obezbeđen je 341,5 milion. Radovi su počeli u oktobru prošle godine.   

Nastavljena je i na rekonstrukcija železničkih pruga. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana obišao radove na izgradnji vijadukta „Čortanovci” na železničkoj deonici Stara Pazova – Novi Sad, u okviru projekta izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte. koji je trenutno najveći železnički infrastrukturni projekat u Evropi. Vučić je izrazio zadovoljstvo kako radovi napreduju, ističući da će se, kada projekat bude završen, od centra Beograda do centra Novog Sada stizati za 30 minuta. Radovi na izgradnji vijadukta i tunela „Čortanovci” počeli su 11. avgusta 2017. Rok za završetak radova je 52 meseca, a vrednost posla je 337,6 miliona dolara.

Jedan od važnijih projekata u Vojvodini je i rekonstrukcija železničke pruge između Subotice i Sente. Državni sekretar za infrastrukturu Imre Kern je izjavio za subotičku Televiziju „Panon” da se radovi trenutno odvijaju u okolini Sente. 

– Ako sve bude teklo kako treba, železnička pruga će biti završena krajem maja ili u junu. To je važno jer ħe već moħi da prima putnike. Na taj način će stanovnici Sente i Subotice moći mnogo brže da stignu iz Subotice i Sente, i obrnuto – kazao je Kern.

– Posle kraćih zastoja i reorganizovanja za rad u uslovima vanrednog stanja, građevinske firme u Vojvodini su započete poslove nastavile gotovo u punom obimu –kaže za naš list predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine Josip Modić. – U niskogradnji, u šta spada izgradnja puteva i saobraćajnica, nije se ni stalo. Primenjivane su propisane mere zaštite, a radno vreme se podešava shodno zabrani kretanja. Kraći zastoj je imala industrija građevinskog materijala koja je za to vreme obavila neophodne preraspodele, a sada proizvodnju postepeno nastavljaju pogoni u Kanjiži, Kikindi, Sremskim Karlovcima, Inđiji...

Modić smatra da će presudnu ulogu u oporavku ekonomije države posle pandemije imati upravo građevinska industrija i poljoprivreda. Kao primer, naveo je „Galens”, koji je, kako je naveo, kroz opremanje privrede i plaćanja poreza i doprinosa, u poslednje dve godine Novom Sadu doneo 29 miliona evra.  

– Podsetio bih na to da je u građevinarstvu 2010. godine 38.000 radnika ostalo bez posla. Sada nije niko. Naprotiv, gradi se punom parom i velika je potražnja za svim profilima, počev od fizičkih radnika do inženjera – kazao je on.

Kako je naveo, očekuju da će veliki broj naših radnika koji su se posle izbijanja pandemije vratili iz inostranstva, i ostati ovde. 

– Plate za naše uslove nisu loše, kreću se od 900 do 1.300 evra. Građevinarstvo je ponovo važna grana. Želeo bih da napomenem i da je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, grada koji je veliko gradilište jer je, uzimajući u obzir sve opštine, svaki četvrti kvadrat je izgrađen, nastao u Novom Sadu, predložio da oformimo građevinski savet pri gradskoj upravi koji će se baviti svim problemima u građevinarstvu. Smatram da je to dobra ideja – rekao je Modić.

Eržebet Marjanov