Tabaković: Neto devizne rezerve osam milijardi evra
BEOGRAD: Bruto devizne rezerve iznose 9,7 milijardi evra i da je u zlatu 19,3 tona, saopštila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Tabaković je, na prezentaciji godišnjeg izveštaja o finansijskoj stabilnosti za 2016.godinu, kazala da bruto devizne rezerve na današnji dan iznose 9,7 milijardi, a da neto devizne rezerve iznose 8 milijardi evra, što je, kaže, ono što omogućava nizak nivo premije rizika zemlje.
Prema njenim rečima samo 1,7 milijardi evra su obaveze prema bankama, a sve ostalo su rezerve koje omogućavaju stabinost.
Kako je istakla pri tome se sve vreme izmiruju dospele obaveze koje je država preuzela 2008...
Ona je rekla da je, prema preliminarnim procenama, javni dug zemlje na kraju juna dodatno pao na 65,7 odsto BDP-a.
Uprkos eksternim rizicima u vidu dešavanja u zoni evra i divergentnosti monetarnih politika EZB i FED-a, finansijski sistem Srbije uspeo je da ostane visokokapitalizovam, visokolikvidan i stabilan u 2016.godini, izjavila je Jorgovanka Tabaković. Ona je podsetila da je prošle godine smanjena unutrašnja i spoljna ekonomska neravnoteža, da je održano poverenje investitora, i ubrzan rast BDP-a koji je dostigao 2,8 odsto.
Posebno je istakla da je koordinacijom politika fiskalne i monenarne NBS, Vlade obezbeđena pad premije rizika zemlje koji sada iznosi 140 poena, a 25.jula je još iznosio svega 132 poena.
„Ne pamte se takve cifre“, konstatovala je ona.
Tabaković je navela da je prošle godine NBS nastavila sa politikom smanjenja referentne kamate koja sada iznosi četiri odsto, što je za posledicu imalo i smanjenje troškova zaduživanja kod banaka, a to je sve uticalo na bolje rezultate privrendih subjekata, koji su lani imali 3,5 puta bolji finansijski rezultat nego prethodne godine.
Guvernerka je istakla da je prošle godine kreditiranje stanovništva bilo 33 odsto veće nego 2015, pri čemu su u ukupnim plasmanima 75 odsto činili dinarski krediti.
Takođe je podsetila da je Evropska banka za obnovu i razvoj izdala prv dinarsku obveznicu čime je značajno podržala proces dinarizacije za koji se NBS godinama zalaže.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim je palo u maju na 16,1 odsto, što je najniži nio od 2010.godine, rekla je Tabaković dodajući da je 2015.godine taj nivo iznosio 22 odsto.
Ostvaren pozitivan skor od 295 miliona evra
Aprecijacijski pritisci na dinar se očekuju do kraja leta, nakon čega će uobičajeno doći do suprotnog kretanja, ali će NBS zadržati doslednost intervenisanja na međubankarskom deviznom tržištu kako bi sprečila veće dnevne oscilacije kursa, izjavila je Jorgovanka Tabaković.
Ona je istakla da je ovim intervencijama, kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza, NBS od početka ove godine ostvarila pozitivan skor od 295 miliona evra, pri čemu je kupila 640 miliona evra, a prodala 345 miliona evra.
Kako je objasnila time su devizne rezerve NBS povećane za 295 miliona evra.
Tabaković je naglasila da bi sa aspekta centralne monetarne vlasti bilo neozbiljno u ovom trenutku prognozirati nivo pritisaka na dinar u predstojećem periodu, poručivši da će NBS kao i do sada intervenisati na međubankarskom tržištu u oba pravca, kako bi obezbedila stabilnost domaće valute.
„Akcioni plan za rešavanje problematičnih kredita NBS sproveden u celini u prevdiđenim rokovima“, konstatovala je ona dodajući da je pad od šest odsto potvrda da je sistemski, međuinstitucionalni, i koordinisani prostup NBS, Vlade i tržišnih učesnika daje željene rezultate.
Prema njenim rečima od 30. juna ove godine banke u Srbiji posluju po standardima Bazel III, što znači da je njihov rad usklađen sa principima po kojima posluju evropske banke.
„Iza nas je godina u kojoj je održana stabilnost makroekonomskog i finansijskog sistema Srbije i tome ostajemo posvećeni u predstojećem periodu, jer bez toga nema odrzivog privrendog rasta“, zaključila je Tabaković.