Tabaković: Monetarnom politikom štitimo od inflacije

Ona je na predstavljanju izveštaja o zaštiti korisnika finansijskih usluga odgovarajući na novinarsko pitanje čime nas centralna banka štiti od inflacije navela da centralna banka štiti da se preko kursa inflacija ne prelije na domaće cene na koje nemaju presudan uticaj cene energenata i transporta a takođe i održavanjem stabilnsoti deviznog kursa.



"Mi jesmo odgovorni i posvećeni ali nismo čudotvorci", ocenila je Tabaković.



Navela je da je u vreme dvocifrene inflacije u periodu 2008. do 2012. godine, koja je nastala kao posledica depresijacije dinara na koju tadašnje vlasti nisu reagovale, a dinar gubio vrednost i posredno povećavao inflaciju.



Prema njenim rečima od 12, 8 odsto, koliko je inflacija tada iznosila samo trećina je bila uvoznog porekla.



"Sada čuvamo stabilnost kursa dinara koja je prethodnih 10 godina i inflacijom koja je sve do prošle godine bila oko dva odsto i tako je sačuvana realnost prihoda", istakla je Tabaković.



Ponovila je da NBS od spoljnih uticaja ne može da štiti ali da smo se ipak bolje snašli od drugih jer smo stvorili rezerve u hrani i energentima a Narodna banka je ranije u vreme priliva deviza i velikih direktnih stranih investicija u našu zemlju kupovala devize da dinar ne jača previše pravovremenim intervencijama na međubankarskom tržištu i time sebi stvorila rezerve da danas kada su oscilacije velike i kada dinar može da slabi imamo kurs dinara koji smo imali i nekoliko godina unazad.



Tabaković je navela i da je uvoznicima energenata, gasa, struje i nafte, obezbeđeno više od milijardu i po evra i da zahvaljujući tome imamo i tople stanove i fabrike nam neometano rade.



Istakla je i da je rađeno na popravljanju strukture našeg duga, pa je trenutno 10,9 odsto duga u dolarima, 57,3 odsto u evrima, 26,6 odsto u dinarima a preostalih 5,2 odsto u drugim valutama.



Na pitanje da li se stabilizovala tražnja u menjačnicama za devizama, Tabaković je odgvorila da prema informacijama NBS jeste i ocenila da nije ni bilo realne potrebe za većom efektivom, ali je potražnja bila povećana i u drugim zemljama i navela primer Austrije.



"Stvorena je panika i pred izbore i vezano za dešavanja u Ukrajini. Ta panika je sada zaustavljena ali naša kontrola menjačnica nije stala i mi ćemo je nastaviti i pojačati i nećemo dozvoliti da niko ko ima licencu NBS stvara strah i paniku", rekla je ona.



Dodala je da će NBS i dalje ostati jedan od stubova stabilnosti države.

Tabaković: Narodna banka Srbije klijente štiti preventivno



BEOGRAD: Narodna banka Srbije (NBS) je u prethodne tri godine rešila 3421 pritužbu korisnika finansijskih usluga, od čega je 929, odnosno 27,2 odsto bilo osnovano i rešeno u korist klijenata, rečeno je na predstavljanju trogodišnjeg izveštaja o rezultatima rada NBS na polju zaštite korisnika finansijskih usluga.



Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS Bojan Terzić je naveo da finansijski efekat koji su klijenti podnosioci pritužbi osetili iznosi oko 60 miliona dinara, i njima je novac ili vraćen ili im je dug umanjen.



Najveći broj pritužbi se odnosio na banke, 3402, na davaoce finansijskog lizinga i platne institucije po devet i na institucije elektronskog novca jedna.



Kada je reč o bankama, najveći broj pritužbi klijenata odnosio se na kredite 47, 1 odsto, platne račune i usluge 31,9 odsto i platne kartice 16,4 odsto



Objašnjavajući kako se pritužba podnosi Tezić je naveo da se prvo podnosi pismeni prigovor banci, sačeka se 15 dana i ako banka ne reši prigovor, podnosi se pritužba Narodnoj banci Srbije.



"Iako je NBS dat rok od tri meseca da postupi po pritužbi, mi smo trajanje ovog postupka sveli u proseku na mesec dana", rekao je on.



Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je istakla da iako možda ovaj sektor za neke nije važan, za NBS jeste a sve kako bi se zaštitili građani od finansijskih institucija koje su svakako jače od njih.



"Mi radimo u tišini i građani, našom krivicom ne znaju šta Narodna banka radi na tom planu i naša želja je da im približimo taj deo našeg rada", rekla je Tabaković.



Istakla je da Narodna banka Srbije deluje preventivno i da nije bilo jednostavno recimo početi kontrolu reklamiranja banaka.



"Nas nisu zanimali budžeti za reklamiranje, zanimala nas je istinitost informacija koja je data u reklami. Želeli smo da pokažemo da nismo ni na strani ni protiv banaka, već na strani zajedničkog interesa i fer odnosa koji treba da omogući i da postoji kreditna aktivnost ali i da banke posluju fer i sa profitom", navela je guverner NBS.



U zaštiti korisnika se trudimo da u fazi uvođenja novih usluga sprečimo moguće negativne pojave.



Direktor Odeljenja u sektoru zaštite korisnika Kristina Buha je govoreći o oglašavanju finansijskih usluga i njenoj važnosti, navela da se korisnici za banku neretko opredeljuju na osnovu reklama.



"Zato je NBS 2019. godine donela poseban propis kojim je uređeno oglašavanje i kontrolišemo da li banke oglašavaju svoje proizvode na način koji je razumljiv korisnicima i da li njihove reklame mogu korisniku stvoriti pogrešan utisak", rekla je ona i navela nekoliko primera iz prakse, gde je NBS reagovala jer nisu zadovoljavali propisane standarde.



Među njima je i slučaj kada banka reklamira keš kredit i ističe kao izuzetno atraktivnu kamatnu stopu a u istoj reklami prikriva podatak da ta kamatna stopa važi samo za tačan iznos kredita i određeni period otplate.



"Reagovali smo i na slučaj reklamiranja kada banka preteranim isticanjem određenih svojstava finansijske usluge i prećutkivanjem drugih bitnih informacija iskrivi sliku o povoljnostima usluge koju nudi. Tako je recimo kada u oglasu za kredit banka ističe iznos kredita i mesečne rate a sasvim izostavi podatak o efektivnoj kamatnoj stopi", istakla je Buha.



Kao loš primer navela je i reklamiranje promotivnih ponuda za nove klijente kada uslovi važe ograničeno vreme a to se nigde u oglasnoj poruci ne naznači, pa ljudi mesecima nakon toga odlaze u banku misleći da ti uslovi još važe.