Табаковић: Монетарном политиком штитимо од инфлације

Она је на представљању извештаја о заштити корисника финансијских услуга одговарајући на новинарско питање чиме нас централна банка штити од инфлације навела да централна банка штити да се преко курса инфлација не прелије на домаће цене на које немају пресудан утицај цене енергената и транспорта а такође и одржавањем стабилнсоти девизног курса.



"Ми јесмо одговорни и посвећени али нисмо чудотворци", оценила је Табаковић.



Навела је да је у време двоцифрене инфлације у периоду 2008. до 2012. године, која је настала као последица депресијације динара на коју тадашње власти нису реаговале, а динар губио вредност и посредно повећавао инфлацију.



Према њеним речима од 12, 8 одсто, колико је инфлација тада износила само трећина је била увозног порекла.



"Сада чувамо стабилност курса динара која је prеthodnih 10 година и инфлацијом која је све до прошле године била око два одсто и тако је сачувана реалност прихода", истакла је Табаковић.



Поновила је да НБС од спољних утицаја не може да штити али да смо се ипак боље снашли од других јер смо створили резерве у храни и енергентима а Народна банка је раније у време прилива девиза и великих директних страних инвестиција у нашу земљу куповала девизе да динар не јача превише правовременим интервенцијама на међубанкарском тржишту и тиме себи створила резерве да данас када су осцилације велике и када динар може да слаби имамо курс динара који смо имали и неколико година уназад.



Табаковић је навела и да је увозницима енергената, гаса, струје и нафте, обезбеђено више од милијарду и по евра и да захваљујући томе имамо и топле станове и фабрике нам неометано раде.



Истакла је и да је рађено на поправљању структуре нашег дуга, па је тренутно 10,9 одсто дуга у доларима, 57,3 одсто у еврима, 26,6 одсто у динарима а преосталих 5,2 одсто у другим валутама.



На питање да ли се стабилизовала тражња у мењачницама за девизама, Табаковић је одгворила да према информацијама НБС јесте и оценила да није ни било реалне потребе за већом ефективом, али је потражња била повећана и у другим земљама и навела пример Аустрије.



"Створена је паника и пред изборе и везано за дешавања у Украјини. Та паника је сада заустављена али наша контрола мењачница није стала и ми ћемо је наставити и појачати и нећемо дозволити да нико ко има лиценцу НБС ствара страх и панику", рекла је она.



Додала је да ће НБС и даље остати један од стубова стабилности државе.

Табаковић: Народна банка Србије клијенте штити превентивно



БЕОГРАД: Народна банка Србије (НБС) је у prеthodnе три године решила 3421 притужбу корисника финансијских услуга, од чега је 929, односно 27,2 одсто било основано и решено у корист клијената, речено је на представљању трогодишњег извештаја о резултатима рада НБС на пољу заштите корисника финансијских услуга.



Генерални директор Сектора за заштиту корисника финансијских услуга НБС Бојан Терзић је навео да финансијски ефекат који су клијенти подносиоци притужби осетили износи око 60 милиона динара, и њима је новац или враћен или им је дуг умањен.



Највећи број притужби се односио на банке, 3402, на даваоце финансијског лизинга и платне институције по девет и на институције електронског новца једна.



Када је реч о банкама, највећи број притужби клијената односио се на кредите 47, 1 одсто, платне рачуне и услуге 31,9 одсто и платне картице 16,4 одсто



Објашњавајући како се притужба подноси Тезић је навео да се прво подноси писмени приговор банци, сачека се 15 дана и ако банка не реши приговор, подноси се притужба Народној банци Србије.



"Иако је НБС дат рок од три месеца да поступи по притужби, ми смо трајање овог поступка свели у просеку на месец дана", рекао је он.



Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић је истакла да иако можда овај сектор за неке није важан, за НБС јесте а све како би се заштитили грађани од финансијских институција које су свакако јаче од њих.



"Ми радимо у тишини и грађани, нашом кривицом не знају шта Народна банка ради на том плану и наша жеља је да им приближимо тај део нашег рада", рекла је Табаковић.



Истакла је да Народна банка Србије делује превентивно и да није било једноставно рецимо почети контролу рекламирања банака.



"Нас нису занимали буџети за рекламирање, занимала нас је истинитост информација која је дата у реклами. Желели смо да покажемо да нисмо ни на страни ни против банака, већ на страни заједничког интереса и фер односа који треба да омогући и да постоји кредитна активност али и да банке послују фер и са профитом", навела је гувернер НБС.



У заштити корисника се трудимо да у фази увођења нових услуга спречимо могуће негативне појаве.



Директор Одељења у сектору заштите корисника Кристина Буха је говорећи о оглашавању финансијских услуга и њеној важности, навела да се корисници за банку неретко опредељују на основу реклама.



"Зато је НБС 2019. године донела посебан пропис којим је уређено оглашавање и контролишемо да ли банке оглашавају своје производе на начин који је разумљив корисницима и да ли њихове рекламе могу кориснику створити погрешан утисак", рекла је она и навела неколико примера из праксе, где је НБС реаговала јер нису задовољавали прописане стандарде.



Међу њима је и случај када банка рекламира кеш кредит и истиче као изузетно атрактивну каматну стопу а у истој реклами прикрива податак да та каматна стопа важи само за тачан износ кредита и одређени период отплате.



"Реаговали смо и на случај рекламирања када банка претераним истицањем одређених својстава финансијске услуге и прећуткивањем других битних информација искриви слику о повољностима услуге коју нуди. Тако је рецимо када у огласу за кредит банка истиче износ кредита и месечне рате а сасвим изостави податак о ефективној каматној стопи", истакла је Буха.



Као лош пример навела је и рекламирање промотивних понуда за нове клијенте када услови важе ограничено време а то се нигде у огласној поруци не назначи, па људи месецима након тога одлазе у банку мислећи да ти услови још важе.