Svetska vina sa domaćim poreklom
Interfestov festival vina, tradicionalna manifestacije koja svakog juna Novi Sad stavlja na vinsku mapu Evrope i okuplja na hiljade posetilaca koji žele da probaju i upoznaju vrhunska vina iz ponude domaćih i stranih vinarija, poslednjih godina sve više je u znaku autohtonih sorti sa kojima se vinoljupci rado druže.
Degustiranje vina podneblja, iz vinskih regiona Srbije, kažu vinari, sve je dominantnije u konkurenciji poznatih francuskih sorti kao što su šardone, merlo, kaberne sovinjon.
Ove godine pored portugizera, prokupca, tamjanike pred ljubiteljima vina našle su se dve nove vinske etikete: seduša, stara sorta crvenog vina i neoplanta, belo vino koje je sedamdesetih godina ukrštanjem Smederevke i Traminca nastalo u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima.
Ova dva vina našla su se u ponudi vinarije “Šijački” iz Banoštora, porodica koja se generacijama bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Pored raširenih i svetski poznatih sorti u svom asortimanu imaju domaće i odomaćene sorte vina. Vino koje se polako vraća na stolove vinskih sladokusaca je italijanski rizling, odomaćena sorta koja se na ovim prostorima naziva grašac.
„Rizling je bilo najteže prodati jer je imao negativnu reklamu zahvaljujući vinima masovne proizvodnje koja su na našim tržištima bila prisutna. Nismo od njega odustali, gajili smo ga 35 godina i kada ljudi degustiraju naša vina, uvek će se pre opredeliti za rizlig nego za, recimo šardone, jer ipak je grašac vino ovog podneblja“, navodi Ivana Šijački iz vinarije “Šijački”.
Vinska publika voli stare sorte
Nataša Budisavljević, pokretač Interfesta, koji je i ovog juna uspešno održan u Novom Sadu, navodi da postoji niz sorti koje su se afirmisale na vinskim festivalima, ali se vinska publika sve više okreće starim i sortama proizvedenim na ovim prostorima:
“Uvek je važna prepoznatljivost i specifičnost vinskih regija. Moderno vinarstvo je započelo pre 15 godina sadnjom internacionalnih sorti; a sad je trend sadnje autohtonih sorti.”
Neoplanta i seduša su sorte koje su se decenijama uzgajale u njihovom vinogradu, a odnedavno su se odlučili i da ih stave u komercijalnu upotrebu. Oba vina imaju specifičan miris i aromu.
„Ta intenzivna, specifična aroma neoplante nikog ne ostavlja ravnodušnim. Za ova tri meseca koliko je imamo dobijamo samo dobre kritike. A kada je seduša u pitanju, to je stara sorta koju je moj pradeda imao u svom vinogradu i o kojoj smo čuli od moje bake. Tokom 12 godina smo umnožavali tu sortu da bi se stvorila komercijalna etiketa. Kritike su izuzetno pozitivne tako da ćemo se truditi da je umnožavamo i sadimo dalje“, zaključuje Ivana Šijački.
Portugizer, odnosno svatovac postao je prepoznatljivi bend iriške vinarije “Mačkov podrum” koji je prethodnih godina pobrao brojne međunarodne nagrade, a svoje mesto našao je i na rafovima vinoteka u Americi.
„Portugizer je bio naš izbor od početka uz ostala vina, ali kada smo se upustili u sadnju vinograda bili smo na jednom potpuno nepoznatom terenu, jer je portugizer bio gotovo potpuno nestao sa ovih prostora“, kaže Đurđica Jojić Novaković iz “Mačkovog porduma” „Neki stručnjaci sa kojima smo se konsultovali bili su veoma skeptični i više je bilo negatvinih prognoza po pitanju uspeha tog vina. Iako je to je bio veliki rizik, na kraju se ispostavilo da se to vino izdiferenciralo na tržištu u odnosu na ostala vina naše vinarije i naišlo je na jako lep prijem kod publike i postalo jedno od naših najpopularnijih vina.“
Institut za voćarstvo i vinogradarstvo koji funkcioniše u okviru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, osnovan je 1947. godine, a do danas su stručnjaci ukrštanjem domaćih i inostranih sorti proizveli 21 novu vinsku sortu. Institut razvija i sorte vina od koji se neke vraćaju u upotrebu, poput belog vina sile nastale ukrštanjem domaće kevedinke i šardonea, a neke se bore za mesto na tržištu poput crvenog vina probus.
„Sila ima veliki potencijal, sve više vinogradara je sadi, zahvalna je sorta i jako je prinosna. Ako se malo poradi na agrotehnici sila bi ozbiljno mogla da parira i šardoneu“, kaže za “Dnevnik” Siniša Ostojić, enolog Poljoprivrednog fakulteta.
On ističe da bi i neoplanta trebalo da se vrati na velika vrata.
„Ni jedna sorta nema tako bogat, prefinjen miris kao neoplanta. Za mene je taj miris, u odnosu na druge sorte, “Šanel 5”. To je dama među sortama i dosta je ljudi traži“, navodi Ostojić.
Institutski probus je u Mariboru ove godine proglašen za najbolje univerzitetsko crveno vino u konkurenciji 10 univerziteta i 11 fakulteta i stručnjaci mu predviđaju veliki uspeh.
Tekst i foto: Aleksandar Savanović