Svetska banka srezala prognozu globalnog rasta na 2,9 posto

Rat u Ukrajini je pojačao usporavanje globalne ekonomije, koja sada ulazili u situaciju koja bi mogla da postane „dugotrajan period slabog rasta i povišene inflacije“, navela je Svetska banka u izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, upozorivši da bi izgledi mogli dalje da se pogoršavaju, prenosi Rojters.



Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je rekao na konferenciji za novinare da bi globalni rast mogao da padne ove godine na 2,1 posto i na samo 1,5 odsto u 2023, što bi moglo da svede rast po glavi stanovnika blizu nule, ako se negativni rizici materijalizuju.



Malpas je naveo da je globalni rast sputan ratom, novim kovid merama lokdauna u Kini, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim rizikom od stagflacije, odnosno od perioda slabog rasta i visoke inflacije koji je poslednji put viđen 1970-ih.



„Danas postoji velika opasnost od stagflacije. Usporen rast će verovatno trajati tokom cele decenije zbog slabih investicija u većem delu sveta. S obzirom da je inflacija sada na višedecenijskom visokom nivou u mnogim zemljama i da se očekuje da će ponuda sporo rasti, postoji rizik da će inflacija ostati visoka u dužem periodu“, napisao je Malpas u predgovoru novog izveštaja.



U dokumentu se predviđa da će tempo globalnog rasta između 2021. i 2024. usporiti za 2,7 procentnih poena, dodao je on, što je za preko dva puta više od usporavanja zabeleženog između 1976. i 1979. godine.



Svetska banka u izveštaju takođe upozorava da su podizanja kamatnih stopa radi stavljanja inflacije poid kontrolu krajem 1970-ih bila toliko velika da su izazvala globalnu recesiju 1982. i niz finansijskih kriza na tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju.



Ajhan Kose, direktor sektora Svetske banke koji priprema prognozu, rekao je novinarima da postoji "stvarna pretnja" da bi pooštravanje finansijskih uslova brže nego što se očekivalo moglo da gurne neke zemlje u vrstu dužničke krize kakva je postojala 1980-ih.