Светска банка срезала прогнозу глобалног раста на 2,9 посто

Рат у Украјини је појачао успоравање глобалне економије, која сада улазили у ситуацију која би могла да постане „дуготрајан период слабог раста и повишене инфлације“, навела је Светска банка у извештају о глобалним економским перспективама, упозоривши да би изгледи могли даље да се погоршавају, преноси Ројтерс.



Председник Светске банке Дејвид Малпас је рекао на конференцији за новинаре да би глобални раст могао да падне ове године на 2,1 посто и на само 1,5 одсто у 2023, што би могло да сведе раст по глави становника близу нуле, ако се негативни ризици материјализују.



Малпас је навео да је глобални раст спутан ратом, новим ковид мерама локдауна у Кини, прекидима у ланцу снабдевања и растућим ризиком од стагфлације, односно од периода слабог раста и високе инфлације који је последњи пут виђен 1970-их.



„Данас постоји велика опасност од стагфлације. Успорен раст ће вероватно трајати током целе деценије због слабих инвестиција у већем делу света. С обзиром да је инфлација сада на вишедеценијском високом нивоу у многим земљама и да се очекује да ће понуда споро расти, постоји ризик да ће инфлација остати висока у дужем периоду“, написао је Малпас у предговору новог извештаја.



У документу се предвиђа да ће темпо глобалног раста између 2021. и 2024. успорити за 2,7 процентних поена, додао је он, што је за преко два пута више од успоравања забележеног између 1976. и 1979. године.



Светска банка у извештају такође упозорава да су подизања каматних стопа ради стављања инфлације поид контролу крајем 1970-их била толико велика да су изазвала глобалну рецесију 1982. и низ финансијских криза на тржиштима у успону и економијама у развоју.



Ајхан Косе, директор сектора Светске банке који припрема прогнозу, рекао је новинарима да постоји "стварна претња" да би пооштравање финансијских услова брже него што се очекивало могло да гурне неке земље у врсту дужничке кризе каква је постојала 1980-их.