Sve više ratara traži usluge berze u Novom Sadu

Početak ove sezone već je kvalifikovan kao odličan za proizvođače jer je kilogram  kukuruza trenutno 17 dinara, bez poreza na dodatu vrednost, što je 20 odsto viša cena u odnosu na isti period prošle godine. Kod soje je cenovni rast još izraženiji. Ta uljarica se trenutno prometuje po 43 dinara, bez PDV-a, u poređenju s prošlogodišnjih 36,20 dinara. I cena pšenice je u značajnom porastu u odnosu na lane. Preko Produktne berze u Novom Sadu poslednji ugovor je zaključen po 20 dinara, bez PDV-a, dok je 2019. godine cena bila 17,60 dinara.

Paralelno s rastom cena osnovnih poljoprivrednih kultura, raste i interesovanje poljoprivrednika za berzansko kretanje cena. Naime, od maja i stupanja na snagu Zakona o robnim berzama, individualni poljoprivrednici mogu samostalno da trguju na Berzi bez posredovanja agencija, koje su umesto njih nudile proizvode i zarađivali na njihovoj muci i trudu.

– Već sada je uočljivo koliko je bio potreban novi sistem berzanskog trgovanja jer je samo protekli mesec broj članova Berze porastao čak 35 odsto, među kojima su gazdinstva, zadruge, trgovci – izjavio je za „Dnevnik” direktor Produktne berze Miloš Janjić. – I broj transakcija i količina u pojedinačnim ugovorima uvećani su u poslednja tri meseca, i to će dati pozitivan zamajac u narednom periodu.

On je kazao da su na kraju procesa usaglašavanja poslovanja s regulativom novog Zakona o robnim berzama. Da bi odredbe tog zakona zaživele na pravi način, pomoć im pruža Nemačka razvojna banka.

– Ako ne  bude nekih iznenađenja, do kraja godine novi sistem treba u potpunosti da bude u primeni. Sve menjamo – od softvera za trgovanje, preko sistema plaćanja robe, garancija, praćenja isporuke i kontrole kvaliteta robe, pa do pravila komunikacije sa članovima i objavljivanja informacija. Trudimo da sistem koji se uvodi ne predstavlja veliku promenu u samoj tehnologiji trgovanja sa stanovišta članova Berze, odnosno da ostane što jednostavniji, da svaki član Berze ima mogućnost direktnog ispostavljanja naloga tako da na svom računaru kotira prodaju ili tražnju i da dobija sve relevantne informacije o cenama na Berzi – istakao je Janjić.

Po njegovim rečima, Berza će preko brokera pratiti isporuku i kvalitet isporučene robe.

– Jednostavno, cilj je da svako dobije ono što je ugovorio – kupac robu, a prodavac novac jer je zarada u trgovanju poljoprivrednim proizvodima mnogo manja nego što je bila pre desetak godina. Zato ćemo organizovati kompaktan berzanski sistem, gde će pod jednim krovom biti brokerski sektor, obračun i plaćanje i kontrola. Na osnovu iskustava drugih svetskih berzi i velikog broja razgovora s klijentima, definisali smo model garancija, koji, s jedne strane, mora da bude likvidan, a s druge, da ne predstavlja preveliko opterećenje za članove Berze. Produktna berza će, ističe Janjić, primenjivati takozvani model marginskih računa, što znači da će i kupac i prodavac uplaćivati novac na račun Berze.

– Marginski račun će predstavljati garanciju u određenom procentu od vrednosti ugovora. Na terminskom tržištu će visina garancije biti dodatno usklađivana s trenutnom cenom ugovorene robe. Prevashodni cilj je da i kupac i prodavac ne „iskoče” iz ugovora, odnosno da, u suprotnom, budu obeštećeni. Svemu tome značajno doprinosi uvođenje regulatora u vidu Komisije za hartije od vrednosti, koja će, kao nezavisno telo, kontrolisati rad robne berze i trgovanja berzanskim robama.

Zakon o robnim berzama je omogućio i plaćanje robe u stranoj valuti, što predstavlja osnov da kupci iz inostranstva, odnosno druge berze, naprave s Produktnom berzom link za lakši promet robe preko zajedničke platforme.

– Sarađujmo s berzama u Beču, Budimpešti i Bukureštu, a odskoro i onom u Bolonji, a prve informacije pokazuju veliku zainteresovanost njihovih članova za dublju saradnju – naveo je Miloš Janjić, i dodao da Produktna berza, osim saradnje s berzama na kojima se trguje poljoprivrednim proizvodima, planira proširenje rada i na drugu berzansku robu, te da će saradnja, pre svega, ići u tom smeru.

Z. Delić