Srbija lider u regionu po rezervama zlata

Prethodna ekonomska kriza iz 2008. godine pokazala je koliko su rezerve zlata važne i koliko one mogu da “ublaže” posledice po domaću valutu.

Stručnjaci ovih dana prognoziraju da će cena zlata do kraja godine dostići cenu od 1.400 dolara po unci, a kao povod za ovaku procenu iznose činjenicu da centralne banke širom sveta kupuju zlato u količinama koje nisu viđene u proteklih 50 godina.

Trenutno se cene zlata kreću u rasponu od 1.217 do 1.330 dolara po unci.

Količine zlata koje su bogate zemlje širom sveta lane gomilale dostigle su drugi najviši godišnji nivo ikada, objavio je nedavno Svetski savet za zlato. U odnosu na 2017. godinu lane su nacionalne banke kupovale toliko zlata da je zabeležen skok od čak 74 odsto. Rusija je prošle godine postala vodeći svetski kupac zlata sa neto kupovinom od 651,5 metričnih tona. Centralna banka Rusije je u februaru povećala devizne rezerve za 31,1 tonu zlata, podižući svoje zalihe ovog plemenitog metala na 2.149 tona. Ona je, inače, 2017. “istisnula” Kinu sa liste pet najvećih vlasnika zlata.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, Vašington drži najveće svetske zlatne rezerve od 8.407 tona, što čini više od 75 odsto nacionalnih deviznih rezervi. Međutim, američki Fed nije bio tako aktivan lane  u kupovini zlata kao druge države kako bi sprečio devalvaciju dolara. Nemačka Bundesbank trenutno poseduje 3.483 tona zlata, što je više od 70 odsto nemačkih deviznih rezervi. Ova banka pokušava da repartira oko 647 tone zlata koje čuvaju centralne banke Francuske i SAD. Očekuje se da će repartrijacija zlata biti završena do 2020. godine.

Na listi pet zlatom najbogatijih država sveta su i Francuska, koja ima 2.518 tona zlata što čini oko 60 odsto ukupnih francuskih deviznih rezervi, i Italija sa 2.534 tone zlata u svojoj blagajni. Ta suma predstavlja skoro 70 odsto deviznih rezervi zemlje, a prema politici koju je usvojila Banka Italije zlato je najsigurnija investicija u vreme ekonomskih previranja i zaštita od nestabilnosti američkog dolara.

Početkom godine guvenerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da Narodna banka Srbije ima više od 20 tona deviznih rezervi zlata u trezoru.Takođe, potvrdila je da poslušala savete predsednika Srbije Alekandra Vučića da NBS treba da kupuje zlato. Inače, Vučić je pred Novu godinu ukazao da postoji opasnost od nove ekonomske krize, krajem ove ili 2020. godine, i da Srbija na to ne može mnogo da utiče “ali može da se pripremi da bismo lakše primali udarce”. Srbija će se, kako je rekao, zato orijentisati na povećanje deviznih rezervi, ali i rezervi zlata , te je on guvenerki savetovao da polako kupuje zlato “jer kada bude kriza u svetu, zlato je najskuplje”.

Prema prošlogodišnjem podatku NBS u rezervama ima 19,83 tone zlata, što je činilo šest odsto ukupnih deviznih rezervi. Zlato se čuva u obliku zlatnih poluga – 88,3 odsto, zatim kovanog zlata – 6,6 odsto, kao i na računima NBS u inostranstvu – 5,1 odsto. NBS je prošle godine rapolagala sa 1.400 poluga u zlatu. Trezori u kojima se ono čuva zadovoljavaju najviše svetske građevinske standarde i pristup njima je strogo kontrolisan.

Srpsko zlato čuva se na više mesta kod nas i u svetu. U Srbiji se čuva u posebnom trezoru u kojem su osim zlata u obliku zlatnih poluga i kovanog zlata, i drugi plemeniti metali, kao što su srebro i platina. NBS nije prodavala zlato više od jedne decenije, već je povećavala količine rezervi zlata iz domaće proizvodnje. To je i jedan od razloga što sa trenutnom količinom rezervi zlata  Srbija zauzima prvo mesto u regionu. Makedonske zlatne rezerve su 6,9 tona, Slovenija ima 3,2 tone, a BiH oko tri tone. Tvrdi se da je  Hrvatska, uz Norvešku, jedina država u Evropi koja nema sopstvene zlatne rezerve i to od 2001. godine kada je Hrvatska narodna banka prodala 13,127 tona. Crna Gora sa zlatnim rezervama od 38.477 unci odnosno 1.090 kilograma nije čak ni na spisku top 100 država sveta sa zlatnim rezervama.

Srbija, za razliku od mnogih evropskih i svetskih država, ima svoja nalazišta zlata. Najbogatija nalazišta nalaze se u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe. Multinacionalne kompanije iz sveta pokazale su veliko interesovanje za istraživanje i ekspoloataciju rudnog bogatstva Srbije, pa  trenutno ima oko 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti i oko 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih rudarskih kompanija iz sveta. Te strane kompanije u geološka istraživanja ulažu od 10 do 100 miliona dolara godišnje.

Veći deo srpskog deponovanog zlata odnosno zlatnih poluga potiče iz Rudarsko-teoponičarskog basena “Bor”, koji je sada u kineskom vlasništvu. U njemu se prethodnih godina proizvodilo oko tona zlata i sve je ostalo u Srbiji, jer je državna odluka da se zlato ne prodaje.

Ljubinka Malešević