Srbija bez ekonomskih posledica zbog virusa

Nikolić je naglasio da su stigli prvi zvanični rezultati o negativnom uticaju korona virusa na kinesku ekonomiju, koja je u prva dva meseca ove godine zabeležila pad spoljnotrgovinske razmene od 17,2 odsto, a procenjuje se da je taj pad samo u februaru bio mnogo veći.

Prema zvaničnim podacima, industrijski sektor u Kini u februaru zabeležio je najveći pad otkada se statistički prati, što znači da je pad znatno dublji nego što je bio tokom globalne finansijske krize,uz istovremeni dramatični pad novih narudžbi.

Kako je istakao Nikolić, kineski proizvodni indeks PMI u februaru je redukovan na istorijski minimum. On je ukazao na interesantnu činjenicu da se u isto vreme PMI indeks u SAD i Nemačkoj održava i dalje na visokoj vrednosti.

Autori MAT očekuju da će kineska ekonomija početi polako da se oporavlja, ali će teško biti nadoknaditi gubitke do kraja ove godine.

Ekonomisti upozoravaju da će se šokovi sa kojima se suočila kineska ponuda i tražnja mesecima provlačiti kroz globalne lance snabdevanja, dok sve veći broj zemalja u kojima se registruje epidemija korona virusa stvaraju bojazan od dugotrajnog globalnog usporavanja ili čak recesije.

Izneta je procena agencija UN da je samo manjak delova i komponenti iz Kine u februaru generisao troškove u drugim zemljama i njihovim industrijama na nivou od oko 50 milijardi dolara.

Već početkom marta su usledili i konkretni potezi međunarodnih finansijskih institucija, usmereni na saniranje štete od korona virusa.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je odvojio budžet od 50 milijardi dolara za saniranje štete, dok je OECD snizio procenu rasta globalnog BDP za pola procenta, na 2,4 odsto, ali uz ogradu da bi u slučaju pandemije korona virusa pad mogao da bude i veći.

Autori MAT ističu da su strahovi u vezi sa epidemijom korona virusa u ovom trenutku najveći na prostoru Evrozone, posebno u Italiji, koja se suočava i sa ozbiljnom ekonomskom krizom. Očekuje se pogoršanje fiskalnog salda i porast javnog duga koji je u Italiji već na kritičnom nivou. U toj zemlji najviše su pogođeni turizam, saobraćaj i trgovina.

Optimističke procene govore da će rast BDP u evrozoni u odnosu na ranija očekivanja ove godine biti niži za oko 0,5 odsto. S obzirom na očekivano trajanje epidemije od 3-4 meseca, oporavak privredne aktivnosti se očekuje tokom letnjih meseci.

Sa druge strane, ima analitičara koji procenjuju da bi privreda evrozone već u prvom polugođu mogla upasti u recesiju.

Autori MAT, ipak ističu, da na loše ekonomske rezultate u evrozoni utiču i migrantska kriza, zaostavština Bregzina, kao i trgovinske turbulencije na relaciji SAD - Kina - EU.

Što se tiče Srbije, procena autora MAT je da će negativan efekat epidemije korona virusa sigurno pogoditi srpsku ekonomiju, ali da će šteta ipak biti minimalna. Ocena je da je privredni ciklus u Srbiji u fazi održive ekspanzije, uz balansiran fiskalni i stabilan finansijski sistem.

Posebno je ukazano na činjenicu, do sada nezabeleženu u novijoj ekonomskoj istoriji, da dinamika domaće privredne aktivnosti u Srbiji od sredine 2019. godine više ne prati kretanje u evrozoni, što može biti od ključne važnosti u narednim mesecima.