Србија без економских последица због вируса

Николић је нагласио да су стигли први званични резултати о негативном утицају корона вируса на кинеску економију, која је у прва два месеца ове године забележила пад спољнотрговинске размене од 17,2 одсто, а процењује се да је тај пад само у фебруару био много већи.

Према званичним подацима, индустријски сектор у Кини у фебруару забележио је највећи пад откада се статистички прати, што значи да је пад знатно дубљи него што је био током глобалне финансијске кризе,уз истовремени драматични пад нових наруџби.

Како је истакао Николић, кинески производни индекс ПМИ у фебруару је редукован на историјски минимум. Он је указао на интересантну чињеницу да се у исто време ПМИ индекс у САД и Немачкој одржава и даље на високој вредности.

Аутори МАТ очекују да ће кинеска економија почети полако да се опоравља, али ће тешко бити надокнадити губитке до краја ове године.

Економисти упозоравају да ће се шокови са којима се суочила кинеска понуда и тражња месецима провлачити кроз глобалне ланце снабдевања, док све већи број земаља у којима се региструје епидемија корона вируса стварају бојазан од дуготрајног глобалног успоравања или чак рецесије.

Изнета је процена агенција УН да је само мањак делова и компоненти из Кине у фебруару генерисао трошкове у другим земљама и њиховим индустријама на нивоу од око 50 милијарди долара.

Већ почетком марта су уследили и конкретни потези међународних финансијских институција, усмерени на санирање штете од корона вируса.

Међународни монетарни фонд (MMF) је одвојио буџет од 50 милијарди долара за санирање штете, док је ОЕЦД снизио процену раста глобалног БДП за пола процента, на 2,4 одсто, али уз ограду да би у случају пандемије корона вируса пад могао да буде и већи.

Аутори МАТ истичу да су страхови у вези са епидемијом корона вируса у овом тренутку највећи на простору Еврозоне, посебно у Италији, која се суочава и са озбиљном економском кризом. Очекује се погоршање фискалног салда и пораст јавног дуга који је у Италији већ на критичном нивоу. У тој земљи највише су погођени туризам, саобраћај и трговина.

Оптимистичке процене говоре да ће раст БДП у еврозони у односу на ранија очекивања ове године бити нижи за око 0,5 одсто. С обзиром на очекивано трајање епидемије од 3-4 месеца, опоравак привредне активности се очекује током летњих месеци.

Са друге стране, има аналитичара који процењују да би привреда еврозоне већ у првом полугођу могла упасти у рецесију.

Аутори МАТ, ипак истичу, да на лоше економске резултате у еврозони утичу и мигрантска криза, заоставштина Брегзина, као и трговинске турбуленције на релацији САД - Кина - ЕУ.

Што се тиче Србије, процена аутора МАТ је да ће негативан ефекат епидемије корона вируса сигурно погодити српску економију, али да ће штета ипак бити минимална. Оцена је да је привредни циклус у Србији у фази одрживе експанзије, уз балансиран фискални и стабилан финансијски систем.

Посебно је указано на чињеницу, до сада незабележену у новијој економској историји, да динамика домаће привредне активности у Србији од средине 2019. године више не прати кретање у еврозони, што може бити од кључне важности у наредним месецима.