SAOBRAĆAJ U PANDEMIJI Upola manje putnika, na drumu, na nebu i na šinama

Ipak, pojedine delatnosti, kao što su turizam i ugostiteljstvo, i dalje trpe velike gubitke, a s padom obima poslovanja suočena je delatnost saobraćaja jer je značajno smanjen prevoz i u putničkom i teretnom saobraćaju. Na osnovu podataka Republičkog zavoda statistiku, u prvoj polovini godine je, u odnosu na isti period lane, prevezeno 43 odsto putnika manje, pri čemu je u unutrašnjem saobraćaju smanjenje 42,1 ošto, a u međunarodnom 56,4. Najveći pad zabeležen je u vazdušnom saobraćaju – 57,3 odsto, u drumskom je smanjenje 42,3, a prevoz putnika u železničkom saobraćaju opao je 45,3 procenata. Istovremeno, obim rada, iskazan u putničkim kilometrima, manji je 45,9 odsto.

Ipak, u prvom polugodištu ove godine zabeležen je, u poređenju s istim periodom prethodne, i pozitivan rezultat, bar što se tiče količine prevezene robe, pošto je ostvaren rast od 1,2 odsto. U istom periodu je obim rada, iskazan u tonskim kilometrima, manji 2,1 odsto. Pad količine prevezene robe beleže vazdušni, rečni i železnički saobraćaj, dok cevovodni i drumski beleže rast.

Prevoz putnika u drumskom saobraćaju manji je nego u prvih šest meseci prošle godine, uz pad obima rada od 40 odsto. Kada je reč o prevozu robe drumskim saobraćajem, zabeležen je rast od 6,2 odsto, a obim rada, iskazan u tonskim kilometrima manji je 0,1 odsto. U vazdušnom saobraćaju i te kako se vidi pad jer je prevezenih putnika 57,3 odsto manje, a 56,6 odsto manje je ostvarenih putničkih kilometara. Prevezeno je 29,8 odsto manje robe, a u obimu rada, posmatrano u tonskim kilometrima, zabeležen je rast od jedan procenat.

U železničkom saobraćaju u prvom polugodištu ove godine gotovo da je prepolovljen broj prevezenih putnika: pad iznosi 45,3 odsto. U unutrašnjem saobraćaju procenat je 44, a u međunarodnom čak 74,7. U istom periodu, prevezeno je 7,6 odsto manje robe, a obim rada je 3,3 odsto manji u poređenju s istim periodom lane.

Po rečima generalnog sekretara Poslovnog udruženja „Međunarodni transport” Aleksandra Spasića, oporavak u sektoru međunarodnog prevoza usko je povezan s oporavkom privrede. On ukazuje na to da je na početku pandemije situacija za međunarodni transport bila veoma loša jer su mnoge granice bile zatvorene, ali da je taj problem brzo rešen i da je na graničnim prelazima stanje uobičajeno –  dugo se čeka, ali to nema veze s koronavirusom.

– Kako se bude oporavljala privreda, tako ćemo i mi imati više posla – kaže Spasić. – Trenutno je uposlenost na niovu 70 odsto kapaciteta, odnosno nema dovoljno robe za transport u Srbiju, a ni iz nje. Sadašnja situacija u sektoru transporta tereta u međunarodnom prevozu dovela je do smanjenja i prihoda i prometa, a procenjujemo da će i promet i prihodi preduzeća biti smanjeni oko 20 odsto. To će se, naravno, odraziti na poslovanje svih koji se bave tim poslom, pre svega na obnovu voznih parkova, ali firme sada najviše pogađa tekuća likvidnost.

Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima beleži pad količine prevezene robe od 15,7 odsto, a obim rada, iskazan u tonskim kilometrima, umanjen je 29,3 procanta. Transport nafte cevovodima porastao je 24,6 odsto u količini, a u ostvarenim tonskim kilometrima rast je 31,3 odsto. Transport prirodnog gasa manji je 2,9 odsto, uz istovremeni pad obima rada od 6,7 procenata.

U prvom polugodištu ove godine granični promet drumskih putničkih vozila koja su ulazila u Srbiju manji je 45,7 odsto u odnosu na isti period 2019. Pad broja vozila domaćih registracija dosigao je procenat od 49,5, a od ukupnog broja vozila sa stranom registracijom koja su ušla u našu zemlju najviše je bilo onih iz Nemačke i Mađarske.

Manje posla bilo je i u poštanskom saobraćaju jer su klasične poštanske usluge opale u odnosu na isti period 2019. godine. Kod pismonosnih pošiljki pad je 4,5 odsto, a kod paketa 35,3. Usluge platnog prometa beleže pad od 23,9 odsto, ali je zato zabeležen rast u fiksnoj telefoniji – 4,7 odsto, a u mobilnoj 16,7.

D. Mlađenović