RASPISAN TENDER Rekonstruiše se aerodrom u Vršcu, proširuje se pista GRADIĆE SE I HELIODROM
U sklopu Trening centra Vazduhoplovne akademije u Vršcu biće izgrađen helidrom i proširena pista, pošto je Delegacija Evropske unije u Srbiji raspisala teneder za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i dogradnju aerodroma Vršac, koji je procenjen da će koštati 335.000 evra, a finansiranje je predviđeno kroz projekat Centar za obuku u dualnom obrazovanju, iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope.
Kako je navedeno u planu je proširenje postojeće poletno sletne staze sa pratećim rulnim stazama i izmeštanje pristupnog puta, proširenje platforme za parkiranje i opslugu vazduhoplova Vazduhoplovne akademije i izgradnja helidroma.
Modernizacija Trening centra u Vršcu spomenuta je sredinom januara, u okviru predstavljanja plana „Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027”, u sklopu segmenta o dualnom obrazovanju, na svečanosti u Palati Srbija, kao i da se završetak radova očekuje 2025. gopdine. Helidrom bi trebalo prilagoditi za prihvat i otpremu helikoptera MI-17, a njegovo povezivanje sa sadržajima kompleksa aerodroma predvideti preko pristupne saobraćajnice, širine sedam metara, uz tri parking mesta za putnička vozila. Platforma za parkiranje i opslugu vazduhoplova biće projektovana tako da ima okvirne dimenzija 110 metara sa 215 metara, kako bi istovremeno mogao da primi 18 aviona kodnog slova A (tipa Piper Senica 4 ili Diamond 42) ali i da na mestima predviđenim za te avione bude moguće parkiranje i letelica kodnog slova B kao i vazduhoplova ATR 72-600 uz definisanje potrebenih restrikcija za avione kodnog slova C.
Potrebno je produžiti i proširenja poletno-sletne staze na dužinu od 1.500 metara i na širinu od 30 metara kojima će ispuniti uslove za prihvat i otpremu aviona 3C. Međutim, mogućnosti produžetka postojeće poletno-sletne staze su ograničene zbog njenog položaja u odnosu na Vršačke planine sa Vršačkim bregom sa istočne strane, Vršac sa južne strane i pristanišnog kompleksa aerodroma u središnjem južnom delu aerodroma sa gusto izgrađenim objektima (aerodromska kontrola letenja, nastavna zgrada pilotske akademije, hangara i radionica Pilotske akademije i Privredne avijacije). Kako je objašnjeno u dokumentaciji asfaltna kolovozna konstrukcija aerodroma je dobrim delom dotrajala jer je izgrađena 1983. godine, a predviđena je da se upotrebljava najviše 15 godina. Sadašnja poletno-sletna staza, rulne staze i platforme, sa dotrajalom asfaltnom konstrukcijom su sa svim elementima za kodnu oznaku 2B,odnosno za vazduhoplove do 24 metra raspona krila i spoljne širine razmaka točkova glavnog stajnog trapa do šest metara.
Aerodrom „Vršac” se koristi za obuku pilota, letenje vazduhoplova poljoprivredne avijacije, kao i obavljanje avio-taksi prevoza u javnom saobraćaju. Najveća dozvoljena masa vazduhoplova pri poletanju je 5.700 kilograma, dok asfaltna poletno-sletna staza ima dimenzije 1.000 metara sa 25 metara. Početak vazduhoplovnih aktivnosti vezuje se za 1925.godinu, kada je osnovan ogranak Jugoslovenskog aerokluba „Naša krila”, a zbog pogodnosti vršačkog rejona za razvoj jedriličarstva napravljen je prvi hangar 1934.godine. Savezni vazduhoplovni centar i jedriličarima„Vršac” postaje1954. godine i tada se priključuju padobranci, piloti motornih aviona i modelari. Od 1972. godine taj centar je sastavni deo Jugoslovenskog aerotransporta.
S. Kovač