Prodaja Komercijalne izaziva oprečna mišljenja

Ugovor o kupoprodaji akcija potpisan je za 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke a.d Beograd, čime će Komercijalna banka dobiti novog strateškog partnera, koji će nakon završetka transakcije preuzeti i upravljanje bankom.



Republika Srbija će do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.



Ova prodaja izazvala je oprečna mišljenja stručnjaka o tome da li je banku trebalo prodavati ali su svi složni da se radi o odluci od velikog značaja.



Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić u izjavi za Tanjug kaže da je prodaja Komercijalne banke veliki događaj za Srbiju i bankarsko tržište uopšte.



"Svedoci smo u poslednjih 5-6 godina ukrupnjavanja banaka, jedni dolaze drugi odlaze, za nas je bitno da postoji veliko interesovanje i ovo je dokaz da verovatno ekonomska situacija u Srbiji je bolja", kaže on.



Dodaje da će kao efekat prodaje država dobiti kapital koji će prema najavama političara biti reinvestiran ili uložen u neke infrastrukturne projekte.



"I klijenti će dobiti jer prema najavama dolazi jedna od jačih regionalnih banaka, dakle prisutna je u regionu, posebno kada pričamo o "malom Šengenu" kooperaciji i saradnji u regiji", kaže on i dodaje da je u regionu petnaestak miliona ljudi a regionalno prisustvo može novog vlasnika može da da impuls novom rastu ekonomije.



Svejedno da li je srpska ili nije, da li domaći ili strani kapital - motiv privrednika je da uvek napravi najbolje što može, kaže on.



"Momenat prodaje daje novi impuls ekonomiji Srbije, videli smo da je postojalo više zainteresovanih, a rast naš društvenog proizvoda od četiri posto obećava nekome ko investira da će biti prostora za rast i razvoj - mislim da je to poslovni motiv investitora za kupovinu ovakve banke", kaze Vasić i dodaje da državi ostaje u vlasništvu jedna banka.



Udruženje banaka je tu 100 godina i istorijski uvek je bilo i domaćih i stranih banka, odgovorio je on na pitanje hoće li postati udruženje stranih banaka.



"Tako će i ostati jer su u našem Udruženju i banke sa domaćim privatnim kapitalom", kaže Vasić.



Da investicione odluke imaju dugoročne efekte, kaže u izjavi za Tanjug profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić.



"Država neće moći da računa na buduće profite i dividendu koju bi mogla da dobija, sa druge strane po osnovu transakcija dobija jednu veliku vrednost", kaže on.



Dodaje da nije tajna da su međunarodne finansijske institucije prodaju preporučivale, pogotovu MMF koji je pre nekoliko dana došao u posetu Srbiji



"Njihova preporuka je bila da se privatizuje i da se na taj način završi reforma bankarskog sistema u Srbiji", kaže on.



Na pitanje hoće li prodaja Komercijalne banke ima šire efekte od finansijskih Grubješić odgovara da ne treba preterano širiti priču po pitanju širih društvenih i ekonomskih efekata vezano za poslovanje banaka.



"Mislim da to nije u prvom planu nego bih usredsredio priču na finansijske aspekte", kaže on.



Grubješić kaže da se banke u Evropi prodaju za najviše 20-30 odsto preko knjigovodstvene vrednosti dok će se prema najavama Komercijalna banka prodati po ceni oko ili blizu knjigovodstvene vrednosti.



"Izgleda da je ponuda NLB u međuvremenu poboljšana a to znači da će banka biti prodata relativno povoljno", kaže Grubješić i dodaje da će vreme pokazati da li je doneta dobra odluka.



On kaže da manjiski akcionari u trenutku prodaje banke nisu zaštićeni i da ponuda ne obuhvata njihove akcije jer država prodaje Komercijalnu na javnom tenderu.



Dodaje da predstoji konsolidacija vlasništva jer sigurno postoji želja NLB banke da bude 100 posto vlasnik ali da i da to može trajati neko vreme posle kupovine državnog paketa.



"Nastaviće se trgovina na berzi tim manjinskim paketom akcija, i treba očekivati da će se to polako završavati dok ne dođe eventualno do neke ponude za preuzimanje", kaže Grubješić i dodaje da manjinski akcionari mogu igrati i na dividende od uspešnog poslovanja Komercijalne pod novim vlasnikom.



Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić u izjavi za Tanjug kaže da je trebalo dobro razmisliti da jedna velika i tako dobra banka kao Komercijalna ostane u vlasništvu države.



"Kada prodajete dobru banku, koja je među najboljima u Srbiji, u svakom većem mestu ima ekspozituru, ima najveću deviznu štednju građana jer imaju u nju najveće poverenje, ima dobru tradiciju, a u poslednje dve-tri godine zabeležila je prilično visoku dobit - postavlja se pitanje zašto?", kaže Savić.



Dodaje da smatra da nije bilo ekonomskih razloga za prodaju Komercijalne banke.



"Osim činjenica da je to deo onog standardnog paketa da sve u Srbiji treba privatizovati - pa i banke", kaže on.



Savić kaže da je prednost državne banke što može da ima razumevanja za projekte od nacionalnog interesa, a kao primer navodi mala i srednja preduzeća kod kojih strane banke vide prevelik rizik.



"Neće stranci da ulažu u srpska mala i srednja preduzeća i da snose rizik koji to prati a bez njihovog razvoja nema ozbiljnog razvoja Srbije", kaže Savić i dodaje da strane banke biraju plasmane kod kojih je vrlo izvestan prinos koji očekuju.



Dodaje da se kod stranih banaka može na nečemu da insistira ali one mogu da izberu opciju da odu, a domaća državna banka nema gde da ode.



On kaže da je predati celokupan finansijski sistem u ruke stranaca opasno i da se to najbolje vidi kada dođe do ekonomske krize.



"Teško je ispočetka praviti neku banku a postavlja se i pitanje što bi to radili kad smo već imali banku koja je sve to umela da radi vrlo efikasno", odgovara Savić na pitanje da li se može očekivati jačanje Banke Poštanska štedionica i ocenjuje da se te dve banke na tržištu sudaraju, a Komercijalna je jača.



NLB banka već posluje u čitavom regionu nekadašnje velike Jugoslavije a četvrtinu vlasništva u njoj ima država Slovenija.



Na Beogradskoj berzi gde je kotirana Komercijalna banka i dalje stoji od 5. februara poziv na redovnu sednicu skupštine koja je zakazana za 9. mart kada bi trebalo da se usvoji stratega i biznis plan za period do 2022. godine.



Akcije Srbije u Komercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.



Ugovorom je predviđeno i da se 50 odsto iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, na osnovu čega će Republika Srbija prihodovati iznos od oko 31 miliona evra, a dodatno je predviđena i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Republika Srbija prihodovati iznos od oko 26 miliona evra.