Продаја Комерцијалне изазива опречна мишљења

Уговор о купопродаји акција потписан је за 83,23 одсто обичних акција Комерцијалне банке а.д Београд, чиме ће Комерцијална банка добити новог стратешког партнера, који ће након завршетка трансакције преузети и управљање банком.



Република Србија ће до датума завршетка трансакције укупно приходовати више од 450 милиона евра.



Ова продаја изазвала је опречна мишљења стручњака о томе да ли је банку требало продавати али су сви сложни да се ради о одлуци од великог значаја.



Генерални секретар Удружења банака Владимир Васић у изјави за Танјуг каже да је продаја Комерцијалне банке велики догађај за Србију и банкарско тржиште уопште.



"Сведоци смо у последњих 5-6 година укрупњавања банака, једни долазе други одлазе, за нас је битно да постоји велико интересовање и ово је доказ да вероватно економска ситуација у Србији је боља", каже он.



Додаје да ће као ефекат продаје држава добити капитал који ће према најавама политичара бити реинвестиран или уложен у неке инфраструктурне пројекте.



"И клијенти ће добити јер према најавама долази једна од јачих регионалних банака, дакле присутна је у региону, посебно када причамо о "малом Шенгену" кооперацији и сарадњи у регији", каже он и додаје да је у региону петнаестак милиона људи а регионално присуство може новог власника може да да импулс новом расту економије.



Свеједно да ли је српска или није, да ли домаћи или страни капитал - мотив привредника је да увек направи најбоље што може, каже он.



"Моменат продаје даје нови импулс економији Србије, видели смо да је постојало више заинтересованих, а раст наш друштвеног производа од четири посто обећава некоме ко инвестира да ће бити простора за раст и развој - мислим да је то пословни мотив инвеститора за куповину овакве банке", казе Васић и додаје да држави остаје у власништву једна банка.



Удружење банака је ту 100 година и историјски увек је било и домаћих и страних банка, одговорио је он на питање хоће ли постати удружење страних банака.



"Тако ће и остати јер су у нашем Удружењу и банке са домаћим приватним капиталом", каже Васић.



Да инвестиционе одлуке имају дугорочне ефекте, каже у изјави за Танјуг професор Београдске банкарске академије Зоран Грубјешић.



"Држава неће моћи да рачуна на будуће профите и дивиденду коју би могла да добија, са друге стране по основу трансакција добија једну велику вредност", каже он.



Додаје да није тајна да су међународне финансијске институције продају препоручивале, поготову ММФ који је пре неколико дана дошао у посету Србији



"Њихова препорука је била да се приватизује и да се на тај начин заврши реформа банкарског система у Србији", каже он.



На питање хоће ли продаја Комерцијалне банке има шире ефекте од финансијских Грубјешић одговара да не треба претерано ширити причу по питању ширих друштвених и економских ефеката везано за пословање банака.



"Мислим да то није у првом плану него бих усредсредио причу на финансијске аспекте", каже он.



Грубјешић каже да се банке у Европи продају за највише 20-30 одсто преко књиговодствене вредности док ће се према најавама Комерцијална банка продати по цени око или близу књиговодствене вредности.



"Изгледа да је понуда НЛБ у међувремену побољшана а то значи да ће банка бити продата релативно повољно", каже Грубјешић и додаје да ће време показати да ли је донета добра одлука.



Он каже да мањиски акционари у тренутку продаје банке нису заштићени и да понуда не обухвата њихове акције јер држава продаје Комерцијалну на јавном тендеру.



Додаје да предстоји консолидација власништва јер сигурно постоји жеља НЛБ банке да буде 100 посто власник али да и да то може трајати неко време после куповине државног пакета.



"Наставиће се трговина на берзи тим мањинским пакетом акција, и треба очекивати да ће се то полако завршавати док не дође евентуално до неке понуде за преузимање", каже Грубјешић и додаје да мањински акционари могу играти и на дивиденде од успешног пословања Комерцијалне под новим власником.



Професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић у изјави за Танјуг каже да је требало добро размислити да једна велика и тако добра банка као Комерцијална остане у власништву државе.



"Када продајете добру банку, која је међу најбољима у Србији, у сваком већем месту има експозитуру, има највећу девизну штедњу грађана јер имају у њу највеће поверење, има добру традицију, а у последње две-три године забележила је прилично високу добит - поставља се питање зашто?", каже Савић.



Додаје да сматра да није било економских разлога за продају Комерцијалне банке.



"Осим чињеница да је то део оног стандардног пакета да све у Србији треба приватизовати - па и банке", каже он.



Савић каже да је предност државне банке што може да има разумевања за пројекте од националног интереса, а као пример наводи мала и средња предузећа код којих стране банке виде превелик ризик.



"Неће странци да улажу у српска мала и средња предузећа и да сносе ризик који то прати а без њиховог развоја нема озбиљног развоја Србије", каже Савић и додаје да стране банке бирају пласмане код којих је врло известан принос који очекују.



Додаје да се код страних банака може на нечему да инсистира али оне могу да изберу опцију да оду, а домаћа државна банка нема где да оде.



Он каже да је предати целокупан финансијски систем у руке странаца опасно и да се то најбоље види када дође до економске кризе.



"Тешко је испочетка правити неку банку а поставља се и питање што би то радили кад смо већ имали банку која је све то умела да ради врло ефикасно", одговара Савић на питање да ли се може очекивати јачање Банке Поштанска штедионица и оцењује да се те две банке на тржишту сударају, а Комерцијална је јача.



НЛБ банка већ послује у читавом региону некадашње велике Југославије а четвртину власништва у њој има држава Словенија.



На Београдској берзи где је котирана Комерцијална банка и даље стоји од 5. фебруара позив на редовну седницу скупштине која је заказана за 9. март када би требало да се усвоји стратега и бизнис план за период до 2022. године.



Акције Србије у Комерцијалној банци су продате за износ од 387,02 милиона евра, а додатно ће држава приходовати од камате по стопи од 2% годишње коју ће НЛБ имати обавезу да исплати за период од 1. јануара 2020. до датума завршетка трансакције.



Уговором је предвиђено и да се 50 одсто исказане добити за 2019. годину исплати као дивиденда, на основу чега ће Република Србија приходовати износ од око 31 милиона евра, а додатно је предвиђена и исплата дивиденди из ранијих година, по ком основу ће Република Србија приходовати износ од око 26 милиона евра.