Privrednici: Problem likvidnosti najviše pritiska MSP

„Mala i srednja preduzeća su ta koja se u najvećoj meri susreću sa problemom likvidnosti. Oni koji imaju para mogu da se zaduže i sada je idealan trenutak da se kupuje, a oni koji dođu u krizu, biće spremni da prodaju imovinu da bi opstali i da bi rešili probleme koje imaju", rekao je Zoran Drakulić, generalni direktor Point grupe.



Predsednik Izvršnog odbora NLB banke, Branko Greganović, naveo je da kao i u bankama, i u privredi se još uvek ne vidi ono što se, kako kaže, dešava ispod površine, pre svega u vezi pritiska na likvidnost preduzeća u najugroženijim industrijama.



"Realnu sliku ćemo imati tek u drugoj polovini sledeće godine kada isteknu grejs periodi za kredite iz garantne šeme i otplata tih kredita optereti likvidnost preduzeća," ocenio je Greganović. .



Jedna od ključnih poruka sa panela „Ritam razvoja i inovacije" održanog u okviru CEO samita bila je da ubrzanje privrednog razvoja traži promenu Zakona o deviznom poslovanju.



Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija", naveo je da Zakon o deviznom poslovanju donosi nepotrebna administrativna opterećenja srpskim kompanijama, da ih stavlja u vrlo nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju i smanjuje interes stranih investitora.



„Posledica pravno-pozitivističkog pristupa zakona, koji zabranjuje sve što nije izričito dozvoljeno blokira inovacije, usporava razvoj i koršćenje novih poslovnih modela koji su već prisutni u svetu", rekao je Đurđević, prema saopštenju Digitalne Srbije.



Dodao je da upravo zbog toga, kompanije kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju, a to su uglavnom digitalne kompanije, kada naiđu na ovakve prakse svoj biznis premeštaju u Holandiju, Ameriku, Irsku, i da iz tih zemalja prihoduju i tamo plaćaju porez.



Branko Greganović kao ključno ograničenje u tom zakonu vidi prethodnu kontrolu međunarodnih transakcija, tzv. „deviznu dokumentarnu kontrolu“ koja se sprovodi pre realiyovane transakcije.



„Nije problem to što se prate i kontrolišu međunarodne transakcije, već to što se prate pomoću prethodne kontrole. I druge zemlje kontrolišu međunarodno poslovanje, ali to rade nakon realizacije transakcije. U tim državama kontrola ne zaustavlja poslovanje, već omogućava da se život odvija slobodno, a kontrola se vrši nakon realizacije transakcije,“ objasnio je on.



Greganović je napomenuo da naknadnu kontrolu već koriste i drugi značajni kontrolni sistemi u Srbiji, kao što su poreski sistem ili sistem za sprečavanja pranja novca, navodi se u saopštenju Inicijative Dogitalna Srbija.