PREDVIĐANJA EKONOMISTA ZA 2024. Privreda će porasti tri odsto, a KOLIKO ĆE PORASTI CENE?

On je na predstavljanju ove publikacije na Ekonomskom fakultetu naveo da se u sledećoj godini očekuje rast BDP-a od oko tri odsto, prosečne inflacije 4,5 do pet odsto, deficit tekućeg bilansa od oko tri odsto, zatim blago smanjenje nezaposlenosti kao i rast realnih zarada za tri do četiri odsto.

– Sva ova kretanja, naravno, zavisiće od geopolitčke situacije u svetu i, ako evropska privreda bude brže napredovala, to će biti dobro i za Srbiju i kretanja u našoj zemlji. Produženje stagnacije ili recesija u zemljama glavnim ekonomskim partnerima Srbije bi usporilo njen rast – istakao je on.

Govoreći o proceni privrednog rasta u sledećoj godini, Arsić je rekao da će osnovni pokretači tog rasta biti rast realnih dohodaka, blagi oporavak Evropske unije, dok će visoke kamatne stope usporavati rast. Istakao je da će predizborna trošenja imati mali pozitivni uticaj na rast privrede tokom prvog kvartala, ali da će usporiti pad inflacije.

Prema njegovim rečima, stanje na tržištu rada ove godine stagnira, što pokazuju podaci koji kažu da je u prva tri kvartala stopa nezaposlenosti iznosila 9,6 odsto a u trećem devet odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu.

Ukazao je da i Evropa i Srbija u 2024. godinu ulaze sa nižom inflacijom nego što je bilo predviđeno pre nekoliko meseci a kao razloge za to naveo je da će centralne banke u prvim mesecima zadržati visoke kamatne stope, da će pad kamatnih stopa nakon toga, verovatno, biti umerene, zatim da je planirano smanjenje fiskalnih deficita u većini zemalja te da su troškovni pritisci na tržištu rada nešto slabiji.

Kada je reč o zaradama, međugodišnji rast realnih zarada se povećava iz kvartala u kvartal. Realne zarade su u prva dva kvartala porasle za jedan odsto a u trećem za 2,4 odsto, rekao je on.

Arsić je istakao da se nastavlja visok priliv stranog kapitala u Srbiju, pa je priliv stranih direktnih investicija iznosio blizu tri milijarde evra, što je blizu šest odsto BDP-a, a strane direktne investicije u ukupnim investicijama učestvuju sa oko 30 odsto.

- Prognoziramo da bi prosečna inflacija u Srbiji u narednoj godini mogla da iznosi 4,5 do 5 odsto a da će inflacija ući u ciljni koridor tri plus minus 1,5 odsto tokom druge polovine godine. Rizici da se ova prognoza ne ostvari su eventualni veći skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, što bi usporilo opadanje inflacije, kao i preuranjeno obaranje kamatnih stopa koje bi, takođe, usporilo obaranje inflacije - naveo je Arsić.

Osvrnuo se i na fiskalni deficit i ocenio da je planirani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a u skladu sa održivošću fiskalne politike, te da će njegova realizacija dovesti do blagog opadanja javnog duga u odnosu na BDP. Ocenio je da bi bilo dobro da se nakon formiranja nove Vlade Srbije pokuša sa dodatnim smanjenjem deficita.

E. D. N.