ПРЕДВИЂАЊА ЕКОНОМИСТА ЗА 2024. Привреда ће порасти три одсто, а КОЛИКО ЋЕ ПОРАСТИ ЦЕНЕ?

Он је на представљању ове публикације на Економском факултету навео да се у следећој години очекује раст БДП-а од око три одсто, просечне инфлације 4,5 до пет одсто, дефицит текућег биланса од око три одсто, затим благо смањење незапослености као и раст реалних зарада за три до четири одсто.

– Сва ова кретања, наравно, зависиће од геополитчке ситуације у свету и, ако европска привреда буде брже напредовала, то ће бити добро и за Србију и кретања у нашој земљи. Продужење стагнације или рецесија у земљама главним економским партнерима Србије би успорило њен раст – истакао је он.

Говорећи о процени привредног раста у следећој години, Арсић је рекао да ће основни покретачи тог раста бити раст реалних доходака, благи опоравак Европске уније, док ће високе каматне стопе успоравати раст. Истакао је да ће предизборна трошења имати мали позитивни утицај на раст привреде током првог квартала, али да ће успорити пад инфлације.

Према његовим речима, стање на тржишту рада ове године стагнира, што показују подаци који кажу да је у прва три квартала стопа незапослености износила 9,6 одсто а у трећем девет одсто, што је непромењено у односу на прошлу годину.

Указао је да и Европа и Србија у 2024. годину улазе са нижом инфлацијом него што је било предвиђено пре неколико месеци а као разлоге за то навео је да ће централне банке у првим месецима задржати високе каматне стопе, да ће пад каматних стопа након тога, вероватно, бити умерене, затим да је планирано смањење фискалних дефицита у већини земаља те да су трошковни притисци на тржишту рада нешто слабији.

Када је реч о зарадама, међугодишњи раст реалних зарада се повећава из квартала у квартал. Реалне зараде су у прва два квартала порасле за један одсто а у трећем за 2,4 одсто, рекао је он.

Арсић је истакао да се наставља висок прилив страног капитала у Србију, па је прилив страних директних инвестиција износио близу три милијарде евра, што је близу шест одсто БДП-а, а стране директне инвестиције у укупним инвестицијама учествују са око 30 одсто.

- Прогнозирамо да би просечна инфлација у Србији у наредној години могла да износи 4,5 до 5 одсто а да ће инфлација ући у циљни коридор три плус минус 1,5 одсто током друге половине године. Ризици да се ова прогноза не оствари су евентуални већи скок светских цена енергената и других примарних производа, што би успорило опадање инфлације, као и преурањено обарање каматних стопа које би, такође, успорило обарање инфлације - навео је Арсић.

Осврнуо се и на фискални дефицит и оценио да је планирани фискални дефицит од 2,2 одсто БДП-а у складу са одрживошћу фискалне политике, те да ће његова реализација довести до благог опадања јавног дуга у односу на БДП. Оценио је да би било добро да се након формирања нове Владе Србије покуша са додатним смањењем дефицита.

Е. Д. Н.