Predstavljen onlajn registar neporeskih dažbina
Onlajn registar neporeskih dažbina obuhvatio je više od 2.000 taksi i naknada za korišćenje javnih dobara s republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, što je dosad najsveobuhvatnija evidencija obaveza koje građani i privreda imaju prema državi mimo poreza, saopšteno je iz NALED-a.
Registar je predstavljen na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda”, a kreirali su ga “Partner Solutions”, KPMG, NALED i Institut “Mihajlo Pupin”, uz podršku USAID-a.
U okviru registra su takse, naknade i druge dažbine propisane kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Istaknuto je da bi uvođenje registra imalo veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, visinu dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih se sada teško dolazi.
Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju. Po rečima državna sekretarke Ministarstva finansija Slavice Savičić, registar je dobra osnova, a rezultat bi trebalo da bude novi zakonski okvir u ovoj oblasti.
– To znači i veliku odgovornost Ministarstva finansija - da registar bude funkcionalan i dobar alat za građane, privredu i ministarstvo – rekla je Slavice Savičić
Na skupu je istaknuto da bi reforma neporeskih prihoda i uspostavljanje registra kao javne evidencije mogla da se realizuje fazno, tako što bi se u registru prvo našle sve takse, a potom i ostale dažbine. Registar bi funkcionisao uz poštovanje principa da nijedna neporeska dažbina, propisana zakonom ili podzakonskim aktom, ne može da bude naplaćena ako nije uneta u registar.
Direktorka korporativnih poslova u KPMG Milica Bisić istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti, baš kao i pitanje parafiskalnih nameta.
Značaj i za lokalne samouprave
Ukazano je i da takse imaju još manji značaj za gradove i opštine jer u proseku donose svega 0,2 odsto prihoda lokalnim buyetima. Ipak, koristeći ovaj registar, sve lokalne samouprave uskladile bi nazive taksa koje naplaćuju i grupisale ih u odgovarajuće oblasti. Osim što bi lakše upravljali naplatom, gradovi i opštine bi time olakšali život privrednicima, naročito onima koji posluju u više opština.
– Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem s neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu – kazala je Milica Bisić. – Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara.
Ona je dodala da je, iako su takse najbrojnije i čine dve trećine ukupnog broja nameta na republičkom nivou, najviše novca izdvojeno za dažbine koje su po svojoj prirodi porezi - čak 62 milijarde, dok je za naknade izdvojeno 56,5 milijardi.
D. Ml.