Представљен онлајн регистар непореских дажбина

Регистар је представљен на завршној конференцији „Пројекта за реформу непореских прихода”, а креирали су га “Партнер Солутионс”, КПМГ, НАЛЕД и Институт “Михајло Пупин”, уз подршку УСАИД-а.

У оквиру регистра су таксе, накнаде и друге дажбине прописане кроз више од 500 закона и подзаконских аката. Истакнуто је да би увођење регистра имало велику практичну корист јер би грађани и привреда на једном месту имали јасан увид шта плаћају, којој институцији и у коју сврху, висину дажбина, бројеве рачуна за уплату и друге корисне информације, а до којих се сада тешко долази.

Органи и институције који прописују непореску дажбину би били задужени за иницијални унос и касније измене било ког елемента дажбине, што би обезбедило пуну ажурност регистра, док би Министарство финансија имало контролну функцију. По речима државна секретарке Министарства финансија Славице Савичић, регистар је добра основа, а резултат би требало да буде нови законски оквир у овој области.

– То значи и велику одговорност Министарства финансија - да регистар буде функционалан и добар алат за грађане, привреду и министарство – рекла је Славице Савичић

На скупу је истакнуто да би реформа непореских прихода и успостављање регистра као јавне евиденције могла да се реализује фазно, тако што би се у регистру прво нашле све таксе, а потом и остале дажбине. Регистар би функционисао уз поштовање принципа да ниједна непореска дажбина, прописана законом или подзаконским актом, не може да буде наплаћена ако није унета у регистар.

Директорка корпоративних послова у КПМГ Милица Бисић истакла је да је нетранспарентност непореских дажбина кључни проблем који треба решити, баш као и питање парафискалних намета.

Значај и за локалне самоуправе

Указано је и да таксе имају још мањи значај за градове и општине јер у просеку доносе свега 0,2 одсто прихода локалним buyеtima. Ипак, користећи овај регистар, све локалне самоуправе ускладиле би називе такса које наплаћују и груписале их у одговарајуће области. Осим што би лакше управљали наплатом, градови и општине би тиме олакшали живот привредницима, нарочито онима који послују у више општина.

– Осим што их је тешко пребројати и није извесно шта све треба да се плати и коме, проблем с непореским наметима је и то што је непознато колико укупно коштају грађане и привреду – казала је Милица Бисић. – Током пројекта смо пописали чак 1.200 дажбина на републичком нивоу за које је у једној години наплаћено око 160 милијарди динара.

Она је додала да је, иако су таксе најбројније и чине две трећине укупног броја намета на републичком нивоу, највише новца издвојено за дажбине које су по својој природи порези - чак 62 милијарде, док је за накнаде издвојено 56,5 милијарди.

Д. Мл.