PREDSEDNIK UPV VLADIMIR LALOŠEVIĆ O DIGITALIZACIJI DOMAĆE PRIVREDE Srbija sada u odličnoj poziciji da unovči svoje znanje
IT sektor u Srbiji u stalnom je rastu i razvoju, u stopu prati najsavremenija dešavanja u ovoj oblasti i, po rečima predsednika Unije poslodavaca Vojvodine i direktora Kompanije „Centar novih tehnologija” Vladimira Laloševića, već sada predstavlja ozbiljan poslovni ekosistem.
On naglašava i to da IT nije jedna monolitna celina jer ga čini dosta podsektora, koji, iako se ne razvijaju ravnomerno, generalno beleže stalni rast.
- Domaći IT sektor je, slobodno mogu reći, u centru dešavanja u toj oblasti - kaže Lalošević. - Možda zvuči čudno, ali se Srbija, ne samo geografski već i po kvalitetu IT-a, nalazi na odličnoj poziciji da unovči sopstveno znanje. Ono što je potrebno i ono za šta se zalaže UPV je povoljnija poslovna klima, uslovi poslovanja prilagođeni digitalnom dobu, smanjenje parafiskalnih nameta i nepotrebne papirologije. I, naravno, iznad svega - stvaranje poslovnog i društvenog ekosistema zasnovanog na jasnim pravilima u kojima se ceni kvalitet, znanje i pošten rad jer se samo tako može sprečiti dalji odliv mladih, edukovanih i preduzetnički orijentisanih ljudi.
U Edukativnom centru u Novom Sadu će biti održana DiGiTrans konferencija Unije poslodavca Vojvodine.
- Ideja je da pružimo podršku preduzetnicima, zanatlijama, malim i srednjim preduzećima u unapređenju neophodnih znanja i veština za uspešno upravljanje, da prepoznaju kako da unaprede poslovanje spram potreba svojih kompanija i da, kao ultimativni cilj, postignu veću efikasnost u poslovanju - kaže Vladimir Lalošević. - Zajednička vizija je jasna: da svi preduzetnici budu spremni za izazove današnjeg vremena i brzih promena, te da zajedno budemo konkurentni sa svetskim kompanijama, koje su sve prisutnije na našem tržištu.
Sve informacije o DiGiTrans konferenciji mogu se naći na adresi https:// www.digitrans.pro/
On ukazuje i da je nedostatak kadrova u IT sektoru evidentan, a uz programere su potrebne i mnoge druge struke - serviseri računarske opreme, mrežni administratori, stručnjaci za IT bezbednost...
- Zbog sve većeg upliva IT-a u postojeća zanimanja, nedostaju kadrovi koji imaju dodatne veštine. Već sada moderna mehanizacija u poljoprivredi zahteva znanje za korišćenje IT opreme, a sve veća upotreba dronova, robotizacija i korišćenje veštačke inteligencije će vrlo brzo od ratara, voćara, traktoriste... zahtevati IT znanje - kaže Lalošević.
Naš sagovornik ističe da je digitalizacija domaće privrede, koja je u toku, u stanju koje bi se moglo nazvati buđenje posle zimskog sna, a da je kriza izazvana pandemijom kovid-19 bila okidač za promenu svesti o potrebi digitalizacije sopstvenog poslovanja.
Do krize izazvane pandemijom kovid-19 svi su hteli da budu programeri „jer je tamo dobra plata”, a retko ko je želeo da bude serviser računarske opreme, IT administrator...
Sada već ubrzana digitalizacija doprinela je povećanju primanja, ali, nažalost, još uvek nedovoljno da kod mladih poraste želja da se bave i ovim segmentom IT-a u meri u kojoj su to programiranje i srodna zanimanja - ističe Lalošević.
- Do tada je glavni problem domaće privrede bio u razumevanju šta je to digitalizacija ili digitalna transformacija i prihvatanje činjenice da je to, pre svega, promena načina razmišljanja, a ne puka kupovina IT opreme. Ovaj proces je suštinski transformacija celokupnog poslovanja i načina rada iz jednog, sada već zastarelog i nekonkurentnog u novi, mnogo dinamičniji i na tržištu konkurentniji - ukazuje Lalošević.
On ukazuje da se ta promena odnosi na sve zaposlene i predstavlja vrlo zahtevan, ali koristan proces u kojem se edukacijom podiže kapacitet svih zaposlenih - i pojedinaca i celog preduzeća.
Po njegovim rečima, problemi s kojima se susreće IT sektor, posebno onaj uključen u digitalizaciju domaće privrede, razlikuje se od onih pre kovid-19 krize, kada su preduzeća trebala da prihvate da moraju da počnu proces digitalne transformacije. Ovaj sektor privrede, posebno onaj koji radi s malim i srednjim preduzećima, direktno zavisi od razvoja domaće privrede i njene platežne moći.
- Većina preduzeća svesna je važnosti digitalizacije, ali je sada problem to ko će ih sprovesti kroz taj proces, te prihvatanje činjenice da to niko ne može da uradi jednim pokretom čarobnog štapića. Za to su potrebne određene finansije i jasna poslovna politika menaymenta da se to mora uraditi do kraja. Najveći problem s kojim se privreda susreće sada, a u budućnost će još i više, jeste nedostatak adekvatnog poslovnog kadra - konsultanata, inženjera... s iskustvom, koji će ih uspešno sprovesti kroz ovaj proces.
D. Mlađenović