ISTRAŽUJEMO: Pomaže li nam digitalizacija poljoprivrede: DOMAĆINI, KUPITE DRONOVE

U Srbiji su IT industrija  i poljoprivreda trenutno dve najperspektivnije oblasti, a njihova sinergija mogla bi biti dobitna kombinacija u budućnosti, smatra Lazar Jovanović, generalni direktor firme „Smart votering“.U svakodnevnom životu poljoprivrednika u skoroj budućnosti, digitalizacija i automatizacija će značiti da će odgovor o tome šta treba uraditi u voćnjaku ili na njivi, naći u aplikaciji na mobilnom telefonu. Time će se otkloniti manjkavosti u poljoprivrednoj proizvodnji, koje su očigledne, s obzirom na statističke podatke iz ove oblasti.

– Poljoprivreda je oblast koja je u poslednjih 150 godina izgubila čak 55 odsto radne snage na globalnom nivou i taj trend i mi pratimo. To je više od bilo koje druge industrije. Postavlja se pitanje kako nadomestiti radnu snagu, povećati efikasnost i ublažiti nedostatak vode. Te nedostatke ćemo u veoma skoroj budućnosti morati da otklonimo. Svetska iskustva govore o tome da problem prevazilaze jedino automatizacijom i digitalizacijom. Prema podacima iz SAD, oko 50 odsto poslova u poljoprivredi koji danas postoje potpuno će se automatizovati do 2030. godine. To nije daleka budućnost, dogodiće se za manje od sedam godina.

Zašto su Holanđani deset puta produktivniji?

– Na 1.300 kvadrata površine 1940. godine moglo je da se proizvede 250 kilograma kukuruza. Početkom 21. veka za istu količinu bilo je potrebno 297 kvadratnih metara zemlje. Danas je potrebno svega 167 kvadrata za 250 kilograma kukuruza. Predviđa se da će u budućnosti biti potrebno 120 kvadrata, ali uz primenu savremene tehnologije, odnosno, digitalizacije i automatizacije, pre svega u navodnjavanju –  kazao je Jovanović.

Kada pitate proizvođača u Srbiji kako radi navodnjavanje, 66 odsto kaže da koristi iskustvo.

– On kaže, ako je danas temperatura 30 stepeni, zalivaću tri sata i neću mnogo da razmišljam. Ostaje znak pitanja koliko je potrošio više vode, goriva i radnih sati nego što je potrebno. Oko 30 odsto njih oslanja se na vremensku prognozu, a svega 2 odsto koristi senzore ili neki drugi vid naprednih tehnologija u navodnjavanju. Da bi ovi podaci bili slikovitiji, treba uporediti Holandiju koja je iste površine kao Vojvodina, a ima 10 puta veći prihod poljoprivrednih proizvoda od nas. Ovi podaci ne treba da nas obeshrabre, nego da nam pokažu realnu sliku gde smo, čemu treba da težimo i gde treba da budemo za 5 do 10 godina. Zato treba pričati o digitalizaciji i raditi na edukaciji poljoprivrednika, kako bi bili spremni za vreme koje dolazi – kaže Lazar Jovanović.

Mašine rade, čovek samo programira

Digitalizacija i automatizacija u poljoprivredi podrazumeva i autonomne traktore ili atomizere, navođenje aplikacijama, kako bi se setva, đubrenje i navodnjavanje obavili precizno.

– Ove mašine rade same, a čovek samo programira kako će i kada one obaviti taj posao. Da to ne bi bila prazna priča, treba znati šta su realna očekivanja. Nama su potrebni manji troškovi, a veća efikasnost, odnosno sa što manje resursa postići što veću produktivnost. To je cilj. Radili smo oglede s velikim kompanijama u Srbiji koje se bave proizvodnjom hrane, na parceli od 2 hektara pod kukuruzom. Jedan deo je bio bez navodnjavanja, a drugi deo je bio navodnjavan s potpunom automatizacijom. Prinos je, očekivano, bio duplo veći –  dodao je Jovanović. Rezultat ovog ogleda bio je i 20 odsto manje utrošene vode i radnih sati. Na terenu su IT stručnjaci viđali situacije da proizvođači nabave savremenu opremu za navodnjavanje i prihranu, ali često su se pitali šta posle.

Primera radi, proizvođač ima senzor i on pokazuje 35 odsto, ali njemu to ništa ne znači, jer ne zna da protumači podatke.

– Zato smo seli s naučnicima i agronomima i napravili algoritam koji može, u zavisnosti od tipa zemljišta, voćne vrste, fenofaze i drugih parametara, tačno da kaže koji je optimalan nivo vode za svaku biljku.

Digitalizacijom bi trebalo da rešimo najveći problem koji imamo, a to je manjak radne snage. Recimo, manji proizvođači troše 90 sati na ručno otvaranje i zatvaranje ventila. Ako nekog plaćaju da to radi, potroše i 1.000 evra, a prinos je zbog nepravovremenog navodnjavanja za 20 odsto manji – ukazao je takođe Lazar Jovanović.

https://www.dobrojutro.co.rs/digitalna-poljoprivreda-buducnost-koju-zivimo/