Poremećeno tržište: Dva trgovca „popila” celu kvotu, pa je vino poskupelo

Do sada su domaći trgovci godišnje mogli da uvezu dva i po miliona litara vina s tog tržišta i da ne plate carinu, i sve do pre nekoliko meseci takvo snabdevanje je bilo prihvatljivo za sve u lancu takve nabavke. Međutim, u junu i julu jedna trgovina je za nekoliko dana uvezla 140 šlepera vina bez carine, a drugi trgovac je kupio jeftina vina iz Rumunije i umesto da ih poređa na police prodavnica, pretvorio ih je u medicinski alkohol. Na to je za „Dnevnik” ukazao predsednik Sektora trgovine pri Uniji poslodavaca Srbije Duško Marjanović, rekavši da se zato traži da snabdevanje stranim vinima bez plaćanja carine država uredi drugačije.

– Praktično dva trgovca su u junu i julu, dakle, u prvom polugodištu, uvezla celokupnu godišnju kvotu pa su drugi trgovci sada u situaciji da na uvezeno vino plaćaju carinu, što im stvara dodatne troškove, a s druge strane, vina s plaćenom carinom poskupljuju ta pića u trgovinama pa su i potrošači na gubitku jer izdvajaju više novca, u proseku 25 do 30 odsto – objašnjava  Marjanović.

Ko su trgovci koji su uvezli velike količine vina na štetu drugih trgovina Marjanović ne zna jer svi trgovci koji naručuju vina bez carine, onlajn mogu da prate kako ide uvoz, vide samo količine koje se uvezu, a ne znaju ko su uvoznici.

Domaće trgovine dobro su snabdevene vinom, kako domaćim tako i stranim, a zajedničko im je što je raspon u cenama, bez obrira na poreklo proizvodnje, veliki. Ima domaćih vina koja koštaju malo više od 200 dinara, ali ima i pet, šest pa i više puta skupljih. Tako je i kada su cene stranih vina u pitanju. Litar vina može se kupiti za 600 i 700 dinara, ali i višestruko skuplje.

– Videli smo samo da je velika količina uvezena i da je kvota za ovu godinu iskorišćena – kazao je Marjanović, dodajući da je posao oko uvoza vina bez carine  dogovoren s dva ministarstva – za trgovinu i za poljoprivredu i da je na kraju Vlada Srbije donela odluku da domaće trgovine mogu bez carine  uvesti 2,5 miliona litara vina. – Ta količina je bila dovoljna za naše potrebe jer smo pića naručivali kako je kome trebalo. Država je pratila naše potrebe i svake godine spram njih i obezbeđivala nove količine uvoznog vina na koje nije plaćana carina.

Direktor preduzeća „Supernova”, koje se bavi uvozom vina Emil Papić kaže da su postupkom nekontrolisanog uvoza vina iz EU pogođeni pođednako svi koji su se bavili distribucijom vina jer su sve trgovine i firme čija je delatnost bila uvoz praktično sada u situaciji, ili da nastave da uvoze vina i na njih plaćaju carinu ili da posao odlože za početak sledeće godine i čekaju novu kvotu.

– Najvise su pogođeni uvoznici vina, trgovci koji žele da imaju na policama baš određene sorte vina i, naravno, potrošači naučeni da kupuju u trgovinama samo određene vrste vina, pošto sada umesto, na primer, 1.200 dinara, plaćaju omiljeno vino 30 odsto skuplje – objašnjava Papić.

Ističe da bi bilo dobro da država uvoznicima onemogući da uvoze više od 40 odsto od dozvoljene kvote jer to pravilo važi za trgovce vinom u, na primer, Italiji i Španiji.

Z. Delić