Поремећено тржиште: Два трговца „попила” целу квоту, па је вино поскупело

До сада су домаћи трговци годишње могли да увезу два и по милиона литара вина с тог тржишта и да не плате царину, и све до пре неколико месеци такво снабдевање је било прихватљиво за све у ланцу такве набавке. Међутим, у јуну и јулу једна трговина је за неколико дана увезла 140 шлепера вина без царине, а други трговац је купио јефтина вина из Румуније и уместо да их поређа на полице продавница, претворио их је у медицински алкохол. На то је за „Дневник” указао председник Сектора трговине при Унији послодаваца Србије Душко Марјановић, рекавши да се зато тражи да снабдевање страним винима без плаћања царине држава уреди другачије.

– Практично два трговца су у јуну и јулу, дакле, у првом полугодишту, увезла целокупну годишњу квоту па су други трговци сада у ситуацији да на увезено вино плаћају царину, што им ствара додатне трошкове, а с друге стране, вина с плаћеном царином поскупљују та пића у трговинама па су и потрошачи на губитку јер издвајају више новца, у просеку 25 до 30 одсто – објашњава  Марјановић.

Ко су трговци који су увезли велике количине вина на штету других трговина Марјановић не зна јер сви трговци који наручују вина без царине, онлајн могу да прате како иде увоз, виде само количине које се увезу, а не знају ко су увозници.

Домаће трговине добро су снабдевене вином, како домаћим тако и страним, а заједничко им је што је распон у ценама, без обрира на порекло производње, велики. Има домаћих вина која коштају мало више од 200 динара, али има и пет, шест па и више пута скупљих. Тако је и када су цене страних вина у питању. Литар вина може се купити за 600 и 700 динара, али и вишеструко скупље.

– Видели смо само да је велика количина увезена и да је квота за ову годину искоришћена – казао је Марјановић, додајући да је посао око увоза вина без царине  договорен с два министарства – за трговину и за пољопривреду и да је на крају Влада Србије донела одлуку да домаће трговине могу без царине  увести 2,5 милиона литара вина. – Та количина је била довољна за наше потребе јер смо пића наручивали како је коме требало. Држава је пратила наше потребе и сваке године спрам њих и обезбеђивала нове количине увозног вина на које није плаћана царина.

Директор предузећа „Супернова”, које се бави увозом вина Емил Папић каже да су поступком неконтролисаног увоза вина из ЕУ погођени пођеднако сви који су се бавили дистрибуцијом вина јер су све трговине и фирме чија је делатност била увоз практично сада у ситуацији, или да наставе да увозе вина и на њих плаћају царину или да посао одложе за почетак следеће године и чекају нову квоту.

– Највисе су погођени увозници вина, трговци који желе да имају на полицама баш одређене сорте вина и, наравно, потрошачи научени да купују у трговинама само одређене врсте вина, пошто сада уместо, на пример, 1.200 динара, плаћају омиљено вино 30 одсто скупље – објашњава Папић.

Истиче да би било добро да држава увозницима онемогући да увозе више од 40 одсто од дозвољене квоте јер то правило важи за трговце вином у, на пример, Италији и Шпанији.

З. Делић