Pet milijardi evra u bankama kao u slamaricama

Dinarska štednja u bankama u Srbiji je od 2012. utrostučena, kažu u Narodnoj banci Srbije. Kako navode, u 2018. je povećana dve milijarde dinara i dostigla je rekordnih oko 51,5 milijardi dinara.

Međutim, građani i dalje najviše štede u evrima, te štednja u toj valuti čini 91 odsto ukupne devizne štednje, što je nešto manje od devet milijardi evra.

– I dinarska i devizna štednja poslednjih nekoliko godina beleže konstantan rast – rekao je za Tanjug generalni direktor Sektora NBS-a za monetarne operacije Nikola Dragašević.

Dok je od 2012. dinarska štednja utrostručena, po podacima NBS-a, devizna štednja od 2011. raste prosečno oko 315 miliona evra godišnje, a od početka 2018. povećana je 230 miliona evra.

– Ukupna štednja građana u domaćim bankama iznosi deset milijardi evra, od toga 9,6 milijardi evra, odnosno negde oko 96 odsto štednje je devizna štednja, dok se nešto više od četiri odsto ukupne štednje građana odnosi na dinarsku – rekao je Dragašević.

Kada je u pitanju ročnost štednih uloga, navodi da je i u slučaju dinarske i u slučaju devizne štednje uglavnom reč o štednim ulozima oročenim na period do godinu.

– Međutim, tu postoji razlika kada je reč o dinarskoj i deviznoj štednji. Kada govorimo o dinarskoj štednji, najveći deo, odnosno 60 odsto dinarske štednje, odnosi se na onu oročenu na godinu, dok se 25 procenata odnosi na neoročenu štednju – avista, odnosno na štednju po viđenju – precizira Dragašević.

Kada je reč o deviznoj štednji, navodi da se 62 odsto odnosi na neoročenu štednju, odnosno na devizne depozite po viđenju, dok se 18 procenata odnosi na oročenu na šest meseci do godinu.

Kada je reč o isplativosti, Dragašević kaže da NBS već nekoliko godina ukazuje na veću isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu, i to i u kratkom i u dugom roku.

– Nekoliko faktora govori u prilog tome, pre svega relativno veće kamatne stope na dinarsku štednju od devizne, ali i povoljniji poreski tretman dinarske štednje u odnosu na deviznu – kaže Dragašević.

Objasnio je da prihod od kamate na dinarsku štednju nije predmet oporezivanja, za razliku od kamate na deviznu štednju koja se oporezuje.

– Ukoliko govorimo o valutnoj strukturi devizne štednje, tu se najveći deo, odnosno 91 odsto, odnosi na štednju u evrima, 4,5 procenata je štednja deponovana u američkim dolarima, a 3,5 procenata u švajcarskim francima – kaže Dragašević.

Treba podsetiti i na to da se na štednju deviza po viđenju ne plaća nikakva kamata, tako da subanke u tom slučaju neka vrsta slamarice i za ekonomiju svake države je važno da se taj, ali i drugi novac sa šdetnje, uključi u realnu ekonomiju i investicije. To nije mali novac – iz podata NBS-a proizlazi da je više od pet milijardi evra u bankama na ležnju i za njih nema nikakve kamate.

Kamata na oročenu štednju u dinarima se kreće od 3,6 do četri odsto na godišnjem nivou. Kod deviza za oročenje na godinu banke daju kamatu od oko 0,5 odsto.

Dragašević je podsetio na to da je 2012. Narodna banka počela promovisanje veće upotrebe dinara u domaćem finansijskom sistemu u skladu sa svojom Strategijom dinarizacije.

D. Vujošević