Пет милијарди евра у банкама као у сламарицама

Динарска штедња у банкама у Србији је од 2012. утростучена, кажу у Народној банци Србије. Како наводе, у 2018. је повећана две милијарде динара и достигла је рекордних око 51,5 милијарди динара.

Међутим, грађани и даље највише штеде у еврима, те штедња у тој валути чини 91 одсто укупне девизне штедње, што је нешто мање од девет милијарди евра.

– И динарска и девизна штедња последњих неколико година бележе константан раст – рекао је за Танјуг генерални директор Сектора НБС-а за монетарне операције Никола Драгашевић.

Док је од 2012. динарска штедња утростручена, по подацима НБС-а, девизна штедња од 2011. расте просечно око 315 милиона евра годишње, а од почетка 2018. повећана је 230 милиона евра.

– Укупна штедња грађана у домаћим банкама износи десет милијарди евра, од тога 9,6 милијарди евра, односно негде око 96 одсто штедње је девизна штедња, док се нешто више од четири одсто укупне штедње грађана односи на динарску – рекао је Драгашевић.

Када је у питању рочност штедних улога, наводи да је и у случају динарске и у случају девизне штедње углавном реч о штедним улозима ороченим на период до годину.

– Међутим, ту постоји разлика када је реч о динарској и девизној штедњи. Када говоримо о динарској штедњи, највећи део, односно 60 одсто динарске штедње, односи се на ону орочену на годину, док се 25 процената односи на неорочену штедњу – ависта, односно на штедњу по виђењу – прецизира Драгашевић.

Када је реч о девизној штедњи, наводи да се 62 одсто односи на неорочену штедњу, односно на девизне депозите по виђењу, док се 18 процената односи на орочену на шест месеци до годину.

Када је реч о исплативости, Драгашевић каже да НБС већ неколико година указује на већу исплативост динарске штедње у односу на девизну, и то и у кратком и у дугом року.

– Неколико фактора говори у прилог томе, пре свега релативно веће каматне стопе на динарску штедњу од девизне, али и повољнији порески третман динарске штедње у односу на девизну – каже Драгашевић.

Објаснио је да приход од камате на динарску штедњу није предмет опорезивања, за разлику од камате на девизну штедњу која се опорезује.

– Уколико говоримо о валутној структури девизне штедње, ту се највећи део, односно 91 одсто, односи на штедњу у еврима, 4,5 процената је штедња депонована у америчким доларима, а 3,5 процената у швајцарским францима – каже Драгашевић.

Треба подсетити и на то да се на штедњу девиза по виђењу не плаћа никаква камата, тако да субанке у том случају нека врста сламарице и за економију сваке државе је важно да се тај, али и други новац са шдетње, укључи у реалну економију и инвестиције. То није мали новац – из подата НБС-а произлази да је више од пет милијарди евра у банкама на лежњу и за њих нема никакве камате.

Камата на орочену штедњу у динарима се креће од 3,6 до четри одсто на годишњем нивоу. Код девиза за орочење на годину банке дају камату од око 0,5 одсто.

Драгашевић је подсетио на то да је 2012. Народна банка почела промовисање веће употребе динара у домаћем финансијском систему у складу са својом Стратегијом динаризације.

Д. Вујошевић