Otkaze radnicima ne sme da deli kako ko hoće

To je jedan od dokaza da svet rada pripada vlasnicima kapitala pa nije dobro što NALED predlaže kako da se reše narušeni odnosi između radnika i poslodavca posle otkazivanja ugovora o radu, kada ih sud u bezmalo svim slučajevima izriče u korist zaposlenih, kaže šefica Odeljenja za pravnu pomoć i zastupanje u UGS Nezavisnost” Slađana Kiković.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj NALED ovih dana preporučila je Ministarstvu za rad da uredi tu oblast koja se odnosi na davanje otkaza zbog ozbiljno narušenih odnosa između poslodavca i zaposlenog.

Kako se navodi u novoj „Sivoj knjizi” NALED-a, neprihvatljivo je da poslodavac ne može otkazati zaposlenom ugovor o radu zbog ozbiljno narušenih odnosa, već da mora da čeka da iz tog istog razloga sud svojom odlukom prekine radni odnos. Ističu da to poslodavcu stvara nepotrebne, a velike troškove isplate zarada i doprinosa zaposlenom za sve vreme vođenja radnog spora, iako je rezultat spora identičan – prestanak radnog odnosa.

Predloženom izmenom bi se izbeglo vođenje dugotrajnih radnih sporova u slučajevima kada je poslodavac spreman da zaposlenom isplati značajniju sumu novca, pa bi se i sudovi rasteretili velikog broja radnih sporova, navodi se u „Sivoj knjizi”.

Pravna zastupnica Sindikata „Nezavisnost” Slađana Kiković kaže da je nedopustivo da se NALED meša u tu oblast jer svako ima pravo na sudsku zaštitu, i zato što je sud jedini koji treba da reši spor nastao između poslodavca i zaposlenog jer su, pokazala je praksa, radnici žrtve. 

U Zakonu o radu tačno su navedene odredbe kada poslodavac isplaćuje zaposlenog: u slučaju tehnološkog viška, i onda kada je po nalogu suda obavezan da ga isplati, istakla je Slađana Kiković, i dodala da nije bilo primera da običnom radniku poslodavac isplati značajnu sumu novca koju NALED spominje da bi se spor između dve strane brzo završio.

U Srbiji je veliki deo sive ekonomije izazvan neregistrovanim radom, a posebno u oblastima kao što su kućni i pomoćni poslovi, turizam i ugostiteljstvo i građevina, koji imaju povremeno-privremeni ili sezonski karakter, pokazala je analiza NALED-a.

Ističe se da su procedure angažovanja radnika na po nekoliko dana na takvim poslovima za poslodavce komplikovane, a troškovi angažovanja radnika, u smislu poreza i doprinosa, nesrazmerno visoki jer se u najvećem broju slučajeva obračunavaju na mesečnom nivou.

Imajući u vidu pozitivne efekte uvođenja pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja sezonskih radnika u sektoru poljoprivrede, NALED predlaže da se razmotri mogućnost proširenja tog sistema prijave radnika i na druge poslove koji su po svom karakteru privremeno-povremeni ili sezonski.

Predlažu da se detaljne sektorske analize sprovedu najpre u sektorima pomoći u kući, sakupljanja otpada, turizma i građevine.

Kao rezultat takve situacije, na tržištu postoji nelojalna konkurencija kada su u pitanju poslodavci, dok, s druge strane, veliki broj radnika ne ostvaruje nikakva prava, a budžet Srbije ima gubitke, navodi NALED u „Sivoj knjizi”.

Slični problemi javljali su se i u sektoru poljoprivrede, gde je 2018. godine uveden novi pojednostavljeni elektronski sistem prijave angažovanja sezonskih radnika na osnovu donetog Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.

Rezultati te reforme su impresivni, navodi se u „Sivoj knjizi”, i dodaje da je preko tog sistema angažovano oko 27.000 sezonskih radnika u poljoprivredi i po tom osnovu je na ime poreza i doprinosa uplaćeno oko 245 miliona dinara.

Z. Delić