Opština Kanjiža suočena sa odlaskom velikog broja mladih u inostranstvo

Pored toga ljudi odlaze i iz ekonomskih razloga u potrazi za boljim životom, ali za mnoge je izuzetno kompleksno i teško opredeljenje, da li ostati kod kuće ili otići u inostranstvo.

Nema preciznih podataka o broju koliko je ljudi poslednjih godina otišlo, ali nezvanična lokalna sagledavanja u Kanjiži, Senti, Adi i drugim sredinama potvrđuju da je iz svake opštine otišlo po nekoliko hiljada ljudi.

Opština Kanjiža je upravo završila učešće u projektu iz Transnacionalnog Dunavskog programa YOUIMIG koji se bavio unapređenjem institucionalnih kapaciteta i pospešivanjem saradnje u cilju suočavanja i postupanja u skladu sa uticajima transnacionalnih migracija mladih. Na ovom projektu sarađivalo je 19 partnera iz osam zemalja sa ciljem da se pruži podrška lokalnim samoupravama da iskoriste razvojni potencijal migracija mladih, kako bi se uticalo da Dunavski region bude konkurentniji i upravljanje u njemu bude bolje.

Na završetku projekta aktivnosti koje su trajale dve i po godine pretočene su u Lokalnu strategija za unapređenje kapaciteta uprave i usluga vezanih za migracije mladih u opštini Kanjiža. Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer konstatuje da se došlo do podataka, analiza i studija koje se tiču drugih zemalja, od onih koje prihvataju naše mlade do onih zemalja koje isto tako gube svoje mlade, pa se sa obe strane moglo doći do takvih iskustava i informacija.

Statističar Republičkog zavoda za statistiku Srbije Gordana Jordanovski kaže da se tokom projekta radilo na nizu dostupnih podataka koji prate proces migracije mladih.

– Evidentno je prisustvo migracije mladih u opštini Kanjiža, koji su u najvećem broju zastupljeni kao migranti koji odlaze iz zemlje. Prema raspoloživim podacima u opštini Kanjiža je 25.343 stanovnika po popisu iz 2011. godine a projekcije predviđaju da će do 2035. godine opština Kanjiža imati nešto preko 21.000 stanovnika. Govori se o padu broja stanovnika, negativnom prirodnom priraštaju, tako da se lokalna samouprava mora suočiti sa ovom pojavom, a bitno je da im se omoguće podaci kojim će pratiti ovu pojavu. U anketi koju smo sproveli smo videli da mladi koji odlaze iz opštine Kanjiža su obrazovani ili su u toku njihove studije u inostranstvu, evidentno je da značajan broj mladih je već preduzeo korake za odlazak iz zemlje jer nisu zadovoljni svojim životom u Kanjiži, a na skali od 1 do 10 njihovo zadovoljstvo je svega 4,4– kaže Gordana Jordanovski.

- Mi političari ćemo na osnovu tih sagledavanja imati neki alat, smernice i strateški dokument na osnovu čega ćemo moći da preduzimamo neke aktivnosti, čime možemo da zadržimo omladinu koja želi da ostane ovde u našoj zemlji, a sa druge strane da dajemo prilike i mogućnosti onima koji su već otišli, ali razmišljaju o tome da se vrate u našu zemlju. Nadam se da ćemo na osnovu ovih međunarodnih iskustava naći odgovore i rešenja za problematiku jer je teško doći do univerzalnih rešenja da bi se ublažio odlazak mladih – smatra Fejstamer.

Zbog čega mladi odlaze pokušalo se dokučiti istraživanjem kojim je u opštini Kanjiža je obuhvaćeno 615 mladih ispitanika od 18 do 34 godine, od čega 45 posto muškaraca i 55 posto žena, pri čemu je 56 odsto sa završenom srednjom školom i 14 sa fakultetskom diplomom. Mada je 94 posto tih ispitanika upitnike ispunilo na mađarskom jeziku i njih 79 posto ima dvojno srpsko-mađarsko državljanstvo, 62 posto umereno optimističnih su se izjasnili da ne žele da se odsele iz opštine, a 33 posto želi da ode.

Kao najznačajnije opredeljenje za ostanak je emocionalne prorode, da im porodica i prijatelji žive ovde, međutim od 109 ispitanika koji se izjasnio da namerava da ode u inosanstvo njih 89 je već preduzelo konkretne korake za odlazak preko granice.

Na osnovu životne situacije i starosti, među ispitanicima su ustanovljene tri grupacije mladih sa različitim motivima za odlazak. Pored već pomenute grupe mladih koja u Mađarsku odlazi da se školuje na maternjem mađarskom jeziku, drugoj grupi pripadaju „slobodni avanturisti”, tipično za ljude dvadesetih godina koji hoće da ostvare svoj „američki san”. Ti nezavisni mladi ljudi imaju slabije veze sa svojom domovinom, često bez ostvarene karijere, a pošto su im prijatelji vrlo često u inostranstvu, oni za sobom ostavljaju najčešće samo roditelje i lako se odlučuju da život nastave negde u belom svetu.

Treću grupu čine oni starosne dobi od 26 do 34 godine, koji imaju svesnu motivaciju za emigraciju zbog planiranja porodice, ne žele da odgajaju decu u domovini zbog socio-ekonomskih uslova. U ovoj grupi su i stariji iznad 36 godina, kada u velikom broju slučajeva muške glave porodice odlaze i pripreme teren u inostranstvu, pa im se potom pridružuju članovi porodice.

Menayerka projekta YOUIMIG u opštini Kanjiža Dragana Lukić Bošnjak ukazuje da mladi koji u Mađarsku odlaze zbog školovanja u toj životnoj dobi ostvaruju jako važne veze, često presudne da se više ne vrate u zavičaj.

- Iz istraživanja su se rodile preporuke koje su opštini poslužile kako može da se utiče na taj proces. Između ostalog jedna od mera je olakšavanje mladima pristup tržištu rada. Zbog toga smo u Omladinskom domu napravili „kovorking” prostor gde mladi mogu da dođu sa svojim računarom i nesmetano da rade, ukoliko nemaju prostor za to. U saradnji sa mladima smo organizovali predavanja koja su bila povezana različitim aspektima, od pokretanja sopstvenog biznisa i zapošljavanja, pa su se na taj način širili njihovi pogledi na svet - kaže Dragana Lukić Bošnjak.

Mala je verovatnoća za povratak mladih ljudi koji su otišli radi školovanja u Segedin, Budimpeštu ili neki drugi grad u Mađarskoj, gde prema rečima sociologa Erika Palušeka stiču diplome iz zemlje Evropske unije, što im je privlačno i Mađarska im je prak­tično odskočna daska.

Veliki broj Mađara sa područja kanjiške opštine utočište je poslednjih nekoliko godina našlo u Haldehajmu u Nemačkoj, a Palušek ukazuje da mladi ljudi starosti između 20-30 godina koji su tamo otišli, utisak je da su „malo izgubljeni”, praktično ne znaju zašto su otišli, pa od njih nije dobijen jasan odgovor u istraživanju.

Prema rečima Jelene Predojević Despić istraživača sa Instituta društvenih nauka iz Beograda, migracija se ne može niti se treba sprečavati, nego se mora shvatiti da su se migracije u poslednjih nekoliko decenija veoma promenile.

-Ne može više samo da se govori o odlasku na određene destinacije bez mogućnosti povratka, nego je sada granice između mobilnosti i migracije mnogo labavija, tako da se mora gledati na migracije i pokušati uspostaviti neki politički odgovor i kroz strategije razvoja lokalnih sredina – kaže Jelena Predojević Despić.     

Milorad Mitrović