Odbijen zahtev da „leks Agrokor“ važi i u Srbiji; Ramljak: Nisam iznenađen
BEOGRAD, ZAGREB: Privredni sud u Beogradu odbio je zahtev Ante Ramljaka, privremenog upravnika hrvatskog „Agrokora“, da preduzeća u Srbiji, koja posluju u okviru ovog koncerna, pređu pod nadležnost „leks Agrokora“, piše „Politika“. Ramljak je, pak, nakon današnjeg sastanka u vladi, rekao da ga ova odluka nije iznenadila, dodajući da Srbija još nije članica EU, pa su stoga “njihove odluke, njihove odluke”.
On smatra da takva odluka neć podstaći i druge zemlje da naprave isto.
Upitan šta bi to moglo da znači za poslovanje Agrokora i njegovo rekonstruriranje, s obzirom na to da bi srpski poverioci mogli biti puno oštriji od onih koji prihvataju “leks Agrokor“, Ramljak je rekao da smatra da će svi poverenici, bez obzira gde se nalazila imovina Agrokora, biti namireni iz ukupne imovine koju ima Agrokor.
Neće biti pojedinačnog namirenja, rekao je Ramljak.
A na pitanje da li je o tome bilo reči na sastanku u vladi, on kaže da nije, već se razgovaralo o temema sa povereničkim većem, koje će danas odlučivati o isplati starog duga prema dobavljacima.
Za danas je, naime, najavljena sednica Privremenog povereničkog veća, a Ramljak će se nakon sednici obratiti novinarima, preneli su hrvatski mediji.
Podsećamo, "leks Agrokor" je zapravo Zakon o sistemski važnim kompanijama koje je hrvatski Sabor usvojio u aprilu kako bi spasao posrnulu poslovnu imperiju prezaduženog Ivice Todorića, čime je njegovu privatnu imovinu tamošnja država praktično nacionalizovala.
U okviru hrvatskog koncerna u Srbiji posluju trgovinski lanac „Merkator S“, „Frikom“, „Dijamant“, „Mg mivela“, „Kikindski mlin“ i „Nova sloga“.
Ramljak, koga je hrvatska vlada imenovala da upravlja ovom firmom, obratio se krajem jula Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom da i za firme u Srbiji važi „leks Agrokor“.
Međutim, njegov zahtev je odbijen, a „Politika“ navodi da im je ova informacija potvrđena u Privrednom sudu u Beogradu. List piše da je to samo nastavak pravne sage između uprave Agrokora i ruske Sberbanke kojoj ovaj koncern najviše duguje.
Primena „leks Agrokora“ ne pruža garancije da će joj više od milijardu evra koliko je pozajmila Todoriću biti vraćeno.
Zato su Rusi svoja prava poslednjih nekoliko meseci pokušali da zaštite pred međunarodnim i regionalnim sudovima.
Tako je ruska Sberbanka Privrednom sudu u Beogradu i Privrednom sudu u Zrenjaninu podnela zahtev za zabranu raspolaganja imovinom „Frikoma“ i „Dijamanta“.
Početkom juna nadležni prvostepeni sudovi u Srbiji doneli su rešenja za određivanje privremenih mera obezbeđenja. Time je poverenik Ante Ramljak praktično dobio zabranu „otuđenja i opterećenja“ u ovim kompanijama.
Ruska Sberbanka onemogućila je hrvatskoj državi da prilikom uzimanja novog kredita kao zalog stavi ove dve srpske firme, ali i da odlučuje o njihovoj eventualnoj prodaji.
Ramljakov zahtev Privrednom sudu u Beogradu praktično je bio odgovor na mere koje su Rusi preduzeli, ali i deo regionalne poslovne strategije koja je imala cilj da se privremenoj upravi hrvatskog koncerna u Srbiji daju odrešene ruke.
Tako bi Ramljak nad kompanijama koje posluju u Srbiji mogao da uvede prekogranični stečaj. Identičan zahtev Ramljak je podneo i Okružnom sudu u Ljubljani, međutim epilog je bio drugačiji.
Okružni sud u Ljubljani potvrdio je sredinom jula Ramljakov zahtev i doneo odluku o priznavanju stranog postupka zbog insolventnosti što praktično znači prekogranični stečaj.
Suštinski, Ramljak će u Ljubljani imati prvu i poslednju reč u odlučivanju o imovini tog hrvatskog koncerna u Sloveniji.
