Od države posao traži 60 odsto studenata

Istraživanje koje se bavi razumevanjem privlačnosti ekonomskog populizma kod studenata, sprovedeno je u pet univerzitetskih gradova u Srbiji – na osam univerziteta i 36 fakulteta.

Upitnikom su obuhvaćeni stavovi o osnovnim ekonomskim pitanjima kao što su nezaposlenost, zaposlenost, siromaštvo, subvencije, carine, privatizacija i uvoz, odnosno izvoz. Oko 60 odsto studenata u Srbiji veruje da je rešenje za zapošljavanje u subvencijama ili otvaranju novih preduzeća čiji je vlasnik država. Ekonomski mitovi, u koje su studenti najviše skloni da poveruju, jesu da država treba da pomaže izvoz domaćih strateških proizvoda, u šta veruje njih 73,3 odsto. Takođe, 66 odsto mladih smatra da ne treba uvoziti ono što se može proizvoditi u Srbiji, a nešto manji procenat, 63 odsto, smatra da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj.

Brojke pokazuju i da 43,2 odsto mladih u visokoškolskim ustanovama veruje da država može pođednako dobro upravljati preduzećima kao i privatnici, a više od trećine smatra da su subvencije neophodne da bi se privukle strane investicije.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić objašnjava za „Dnevnik” da studenti od države očekuju mnogo, ali da ne misle da je ona ta koja treba da im obezbedi posao, već da bi trebalo da stvori uslove da se do njega dođe na osnovu diplome i stečenog znanja i za platu koja tome odgovara.

– Podatak da 60 odsto studenata u Srbiji smatra da je uloga države da svakom ko želi da radi – obezbedi posao svako može tumačiti kako želi i kako mu odgovara – kaže profesor Savić. – Na prvo čitanje izgleda da mladi ljudi u Srbiji nisu dovoljno realni i da ne žele da se upuste u neizvestan privatni biznis – bilo kao poslodavci, bilo kao zaposleni – i da preferiraju siguran državni posao. No, to je samo grubo objašnjenje tih rezultata, koje bi moglo tizavara ljude koji razmiljšaju tako, a istina je drugačija. Mladi ljudi vrlo dobro vide da se u državnom sektoru redovno isplaćuju plate, kakve god da su, dok u privatnom sektoru to nije slučaj, da se često dešava da se plate ne dobijaju, da se u privatnim sektoru ne mogu ostvariti mnoga prava koja postoje u državnom, kao što su bolovanje, plaćeno odsustvo, trudničko bolovanje... 

Naš sagovornik tvrdi da su u Srbiji državni i privatni sektor odvojeni, i to tako da su daleko jedan od drugog kao nebo i zemlja, a ne bi trebalo da je tako.

Na pitanje da li bi studentima na Ekonomskom fakultetu savetovao da čekaju da im država nađe posao ili da moraju da ga traže sami, profesor Savić odgovara da nema utisak da oni čekaju da im bilo ko drugi nađe posao.

– Većina studenata razume ekonomsku situaciju u kojoj smo danas. Ne očekuju studenti bukvalno da im država nađe posao, ali očekuju da Srbija, kao i sve države na tom nivou razvoja, obezbedi dinamičniji rast, u kojem će oni dobiti svoju šansu za posao. Država je svuda prisutna na ovaj ili onaj način, ali ne kao poslodavac, već kao neko ko obezeđuje uslove drugima da rade, zarade i plate onoga ko radi. Država mora da obezbedi uslove, podsticaje, veći rast  – kaže profesor Savić.

– Tu je važna uloga države i ona je ta koja treba da smanji razliku između dva sektora, i to tako da za mlade obrazovane ljude privatni bude privlačniji od državnog, odnosno da im se više isplati da rade kod privatnika ili sami to budu, nego da hrle u državna preduzeća i službe samo zato što će tamo biti sigurniji pa makar radili i za manju platu. Država treba dobro da razmisli o odgovoru studenata na to pitanje u istraživanju i mora se zabrinuti nad činjenicom da većina mladih tako razmišlja. Mladima ne treba zameriti na takvim odgovorima i očekivanjima jer oni samo biraju sigurnost naspram neizvesnosti koja se nudi u privatnom sektoru – ističe Savić. 

Treba država sama sebi da zameri na tome što je ta dva sveta na takav način odvojila, smatra profesor Savić, dodajući da ne misli da je u državnom sektoru svima sjajno i dobro i da ga zbog toga mladi  preferiraju, već da je u privatnom sektoru katastrofa, i to je ono što ih odbija.

LJ. Malešević