Novi sistem oporezivanja za 116.000 paušalaca – IT sektor protiv
NOVI SAD: Izmena sistema oporezivanja paušalaca, među kojima su taksisti, frizeri, advokati, ali i zaposleni u IT sektoru, olakšaće ulazak novih preduzetnika na tržište, niže poreze za njih u početku poslovanja, kao i izlazak s tržišta bez ikakvih posledica, rečeno je na sastanku predstavnika IT sektora i Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), a ta organizacija je, između ostalog, pripremila Predlog izmene sistema oporezivanja, koji bi država uskoro mogla razmatrati.
Predstavnik NALED-a Dušan Vasiljević istakao je da u Srbiji ima oko 116.000 paušalaca, te da oni svojim uplatama doprinose budžetu više nego sektori koji nisu u paušalnom sistemu. Kada je reč o reformi sistema oporezivanja, naveo je on, predstavnici IT sektora najviše su saglasni u tome da paušalno oporezivanje treba da bude automatizovano i transparentno. Podsetio je na to da trenutno preduzetnik pre početka poslovanja ne zna da li će mu biti odobreno paušalno oporezivanje, već to saznaje kada krene u posao.
Automatizacija i transparentnost bi doprineli da privrednik sazna da li će biti deo paušalnog oporezivanja pre početka poslovanja, što će olakšati posao i preduzetniku i Poreskoj upravi, naglasio je Vasiljević.
Naveo je da će to doprineti bržem i lakšem osnivanju preduzetničkog biznisa.
Kada se govori o paušalnom oporezivanju, uglavnom se prvo pomisli na bogate advokate, a u paušalnom oporezivanju većinom ima onih koji „sastavljaju kraj s krajem” i koji ne znaju da li će imati dovoljno novca da plate porez, kazao je Vasiljević.
Kako je dodao, takve su, na primer, prevodilačke kancelarije, koje mesečno zarađuju oko 100 ili 150 evra, i takvi preduzetnici ne bi trebalo da budu opterećeni plaćanjem poreza, dok „ne stanu na noge”, te kako bude rastao biznis, tako će rasti i oporezivanje.
Predstavnica „StartIT”-a Zoja Kukić kaže da novi predlog paušalnog oporezivanja ima neke pozitivne efekte, a prvi među njima je rešavanje do sada osnovnog problema, a to je koliko on iznosi.
Milan Šolaja ističe da bi „tektonske” izmene oporezivanja možda prouzrokovale veće troškove, što bi, kaže, nateralo preduzetnike da pređu u sivu zonu ili da odu u inostranstvo.
Tada ćemo završiti s još manje budžetskih prihoda, zaključio je Šolaja.
Dobro je što ide ka tome da se taj sistem reši i da se otkrije formula kojom će se paušalni porez obračunavati, smatra Zoja Kukić.
Međutim, dodaje, država ne bi trebalo da oporezuje one preduzetnike koji su na početku poslovanja, koji „žive od jednog klijenta”, i trebalo bi da u sistem uključi preduzetnike koji rade na crno, a ne da stavlja veći teret na one koji su već deo sistema. To može dovesti do toga da pojedini stručnjaci u IT sektoru izađu iz poslovanja, počnu da rade na crno, što mi ne bismo voleli da se desi, zaključuje naša sagovornica.
Još jedan od problema, kako ističe, jeste to što inspektori oporezuju različito te su postojali primeri da dva preduzeća koja rade u istom gradu i prihoduju sličan iznos novca, plaćaju različite poreze.
Direktor „Vojvođanskog IKT klastera” Milan Šolaja kazao je da je država uvršćavanjem IT sektora u paušalni sistem, omogućila da srpski IT postane konkurentan na globalnom tržištu.
Rumuni imaju nultu stopu oporezivanja na plate u IT sektoru, Poljaci daju velike subvencije za izvoz svojih IT usluga, a mi imamo ovaj oblik i mislim da ne bi bilo dobro da se menja, smatra Šolaja.
D. Urošević
