NEUROMARKETING IZ KORENA MENJA SVE Trgovci kupcima ulaze u mozak da vide šta im se sviđa NAŠE ŽELJE I POTREBE NA TACNI VELIKIM KOMPANIJAMA
Koje odlike nekog proizvoda ili usluge privlače najviše potrošača i zašto, šta je potrebno učiniti ili promeniti da neki proizvod ili usluga lakše nađu put do kupaca − pitanja su na koja odgovor traže svi proizvođači ili ponuđači usluga.
Dobar način da odgovor bude pravi pokazatelj kojim pravcem treba ići nudi neuromarketing, nova oblast u ekonomiji, koja proučava povezanost aktivnosti u mozgu sa odlukama u kupovini, odnosno, meri reakcije ljudi na proizvode i reklame. Ovaj vid marketinga najviše se koristi u industriji robe široke potrošnje. Iako se primenjuje i na tržištu Srbije, znatno ga je manje nego u ekonomski mnogo razvijenijim zemljama u svetu.
Po rečima Lazara Čolića s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, neuromarketing je najzastupljeniji u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se, prema istraživanjima sa Harvarda, generiše oko 30 odsto prihoda od neuromarketinških istraživanja, dok je taj procenat u Evropi oko 25 odsto.
− Ako se gledaju podaci koji su dostupni s američkog tržišta, najviše prihoda od neuromarketinških istraživanja stiže od kompanija koje su u industriji robe široke potrošnje, sledi farmaceutska industrija, a potom kompanije iz IT industrije, ali u manjoj meri − rekao je Čolić. − Koliko će neuromarketing biti prisutan, zavisi od tržišta koje se posmatra i od budžeta kompanija, ali je jasno da se neuromarketinška istraživanja ne isplate za mala tržišta, pa ih je na ovim prostorima manje.
Tehnike koje se najčešće koriste u neuromarketinškim istraživanjima jesu elektroencefalografija (EEG) i aj trekeri (eye tracker), odnosno, tehnika praćenja pokreta očiju. Elektroencefalografija je metoda kojom se registruje električna aktivnost mozga.
Kada je u pitanju primena neuromarketinga u Srbiji, ukazuje Lazar Čolić, Srbija drži korak sa svetom.
− Neuromarketing je prisutan i u Srbiji, ali i dalje su ta istraživanja rezervisana za velike i srednje kompanije, koje imaju budžet koji im to omogućava − kaže Čolić. − Male kompanije još nisu toliko uključene, ali s obzirom na to da troškovi uređaja opadaju, očekujem da ći ih biti sve više, a zbog nižih cena uređaja očekuje se i veća ekspanzija neuromarketinga na svetskom nivou.
− Ima i drugih tehnika, kao što je funkcionalna magnetna rezonanca, koje nisu tako česte u istraživanjima jer su troškovi visoki. Može se reći da u dobroj meri troškovi utiču na to koja će se tehnika koristiti u neuromarketinškom istraživanju − rekao je Čolić. − Istraživanja koja koriste EEG i aj trekere, po pravilu, nemaju velike uzorke, budući da zahtevaju vreme od ispitanika. Tipično se rade na reklamama prilikom testiranja efektivnosti oglašavanja, gde ispitanici posmatraju više verzija reklame, a gledaju se njihove emocionalne reakcije, motivacija, kuda ide njihov pogled i kolika je sposobnost ispitanika da memoriše datu reklamu.
Čolić ističe da reklame sa slikama ljudi privlače prilično veliku pažnju ispitanika i reklamna poruka je efektivnija. U istraživanju u kojem je korišćen uređaj za praćenje pokreta očiju pokazalo se da pogled osobe na reklami usmerava ispitanike na koju stranu će gledati.
D. Mlađenović
