НЕУРОМАРКЕТИНГ ИЗ КОРЕНА МЕЊА СВЕ Трговци купцима улазе у мозак да виде шта им се свиђа НАШЕ ЖЕЉЕ И ПОТРЕБЕ НА ТАЦНИ ВЕЛИКИМ КОМПАНИЈАМА
Које одлике неког производа или услуге привлаче највише потрошача и зашто, шта је потребно учинити или променити да неки производ или услуга лакше нађу пут до купаца − питања су на која одговор траже сви произвођачи или понуђачи услуга.
Добар начин да одговор буде прави показатељ којим правцем треба ићи нуди неуромаркетинг, нова област у економији, која проучава повезаност активности у мозгу са одлукама у куповини, односно, мери реакције људи на производе и рекламе. Овај вид маркетинга највише се користи у индустрији робе широке потрошње. Иако се примењује и на тржишту Србије, знатно га је мање него у економски много развијенијим земљама у свету.
По речима Лазара Чолића с Економског факултета у Београду, неуромаркетинг је најзаступљенији у Сједињеним Америчким Државама, где се, према истраживањима са Харварда, генерише око 30 одсто прихода од неуромаркетиншких истраживања, док је тај проценат у Европи око 25 одсто.
− Ако се гледају подаци који су доступни с америчког тржишта, највише прихода од неуромаркетиншких истраживања стиже од компанија које су у индустрији робе широке потрошње, следи фармацеутска индустрија, а потом компаније из ИТ индустрије, али у мањој мери − рекао је Чолић. − Колико ће неуромаркетинг бити присутан, зависи од тржишта које се посматра и од буџета компанија, али је јасно да се неуромаркетиншка истраживања не исплате за мала тржишта, па их је на овим просторима мање.
Технике које се најчешће користе у неуромаркетиншким истраживањима јесу електроенцефалографија (ЕЕГ) и ај трекери (еyе трацкер), односно, техника праћења покрета очију. Електроенцефалографија је метода којом се региструје електрична активност мозга.
Када је у питању примена неуромаркетинга у Србији, указује Лазар Чолић, Србија држи корак са светом.
− Неуромаркетинг је присутан и у Србији, али и даље су та истраживања резервисана за велике и средње компаније, које имају буџет који им то омогућава − каже Чолић. − Мале компаније још нису толико укључене, али с обзиром на то да трошкови уређаја опадају, очекујем да ћи их бити све више, а због нижих цена уређаја очекује се и већа експанзија неуромаркетинга на светском нивоу.
− Има и других техника, као што је функционална магнетна резонанца, које нису тако честе у истраживањима јер су трошкови високи. Може се рећи да у доброј мери трошкови утичу на то која ће се техника користити у неуромаркетиншком истраживању − рекао је Чолић. − Истраживања која користе ЕЕГ и ај трекере, по правилу, немају велике узорке, будући да захтевају време од испитаника. Типично се раде на рекламама приликом тестирања ефективности оглашавања, где испитаници посматрају више верзија рекламе, а гледају се њихове емоционалне реакције, мотивација, куда иде њихов поглед и колика је способност испитаника да меморише дату рекламу.
Чолић истиче да рекламе са сликама људи привлаче прилично велику пажњу испитаника и рекламна порука је ефективнија. У истраживању у којем је коришћен уређај за праћење покрета очију показало се да поглед особе на реклами усмерава испитанике на коју страну ће гледати.
Д. Млађеновић
