KAKO VAS STRUČNJACI NEUROMARKETINGA MAME NA KUPOVINU Budite racionalni kad trošite novac

San svakog prodavca jeste da sazna šta se dešava u glavi potencijalnog kupca i zašto se odlučuje za kupovinu određenih proizvoda. Upravo to omogućava neuromarketing.

Neuromarketing ispituje reakcije mozga potrošača na proizvode, pomaže u pronalaženju skrivenih motiva i psihologije potrošača koji donose odluke o kupovini. Zahvaljujući njemu, saznajemo kako će kupac reagovati na proizvod, njegov dizajn, oblik ili boju.

„Da bi dobili objektivniju sliku, danas istraživači u svim društvenim naukama koriste različite vrste uređaja. To su kamere koje u slučaju marketinških istraživanja beleže i koliko je potrošača ušlo u prodavnicu, kamere koje mere pokrete očiju i na taj način utvrđuju šta je ono što više privlači pažnju“, kaže prof. dr Ljiljana Manić, psiholog.

Uređaji koji se koriste u neuromarketinškim istraživanjima imaju za cilj da izmere fiziološke reakcije ljudi.

Prema rečima profesorke Manić, ti uređaji mere puls – otkucaje srca, znojenje ili toplotu kože:

„Sve su to fiziološke reakcije koje mi ne možemo da kontrolišemo, a utvrđeno je da emotivna stanja izazivaju veći protok krvi u mozgu i veću potrebu za kiseonikom, pa se na osnovu toga zaključuje da je nešto izazvalo emocije kod potrošača.“

Kupovina nije razuman proces, već su češće za taj proces zaduženi signali iz naše podsvesti i emocije. Istraživanja pokazuju da se 93 odsto kupaca odlučuje za proizvod upravo na osnovu izgleda, a odabir boje ovde igra veliku ulogu.

„Neke boje izazivaju kod ljudi osećaj topline ili izazivaju uzbuđenje kao što je to crvena ili sl. One su važne ne samo u dizajnu proizvoda, nego i u dizajnu onog što se zove interfejs – stranica kojima pristupamo preko interneta. Vrlo je važno da to budu boje koje izazivaju emocije kakve su dizajneri želeli da izazovu“, istakla je profesorka Manić.

Budući da živimo u potrošačkom društvu, gde smo na svakom koraku okruženi reklamama i drugim podsticajima iz okoline koji nas treniraju da budemo konzumenti, preporučuje se umerenost u potrošnji.

„Potrošačko društvo ne trpi i ne dozvoljava da budemo kreativni i individualni u svom životu. To je zamka u koju često ljudi upadaju i prosto dok se osveste, šteta je već napravljena. Velika količina potrošnje i taj potrošački način života otupljuje našu kreativnost, individualnost, autentičnost, uniformiše sve nas. Počinjemo da ličimo jedni na druge, počevši od frizure, garderobe, uređenja doma do knjiga koje čitamo“, navodi Radmila Urošević, sociolog.

Neuromarketing je moćno oružje u marketinškoj industriji, a vreme pokaže da li kupujemo stvari zato što su nam zaista potrebne ili je to samo reakcija na dobro osmišljenu reklamnu kampanju velikih kompanija.

RTS