NBS procenjuje rast BDP-a u trećem kvartalu na 7,7 posto

U prilog ovakvoj proceni, NBS ističe u upravo objavljenom novembarskom Izveštaju o inflaciji, da je ekonomski oporavak Srbije u proteklih pet meseci u većini proizvodnih i uslužnih delatnosti bio brži od očekivanja.

Dodaje da prinosi glavnih poljoprivrednih kultura upućuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona bolja od prošlogodišnje, koja bila natprosečna, kao i da su se privatna potrošnja i privatne investicije oporavile u periodu jul-septembar u odnosu na prethodna tri meseca, čemu su doprinele preduzete mere monetarne i fiskalne politike.

S druge strane, NBS predviđa niži nivo aktivnosti u građevinskoj delatnosti u trećem tromesečju na kvartalnom nivou usled efekta visoke baze u istom periodu 2019.

Centralna banka podseća da je korigovala naviše projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa minus 1,5 na minus 1,0 posto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.

U narednoj godini, očekujemo više nego potpun oporavak od krize, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6,0 procenata, poručuju iz NBS.

Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije, kako navode, doprinosi pre svega oporavak investicija, koji je brži od očekivanog.

Kao poseban uspeh ocenjuju to što se realizuju ne samo državne investicije koje su pre pandemije bile planirane, već i dodatne investicije, što doprinosi rastu proizvodnog potencijala.

"Eksterna neravnoteža je, u skladu s našim očekivanjima, smanjena - deficit tekućeg računa platnog bilansa niži je za 15 odsto u prvih devet meseci u poređenju sa istim periodom prethodne godine i bio je u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija, koji je ostao solidan i u uslovima pandemije", predočava NBS.

U izveštaju se naglašava da je, kao i u prethodnih sedam godina, inflacija u Srbiji očuvana na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, i napominje da će se ona u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0 posto plus/minus 1,5 procenata, pri čemu će u ostatku ove i tokom naredne godine biti bliža donjoj granici cilja.

„Pokazalo se da, zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike u prethodnim godinama, monetarna politika i javne finansije Srbije imaju kapacitet da se izbore s najvećom ekonomskom i zdravstvenom krizom u novijoj istoriji, bez ugrožavanja postignute niske i stabilne inflacije, kao i drugih pokazatelja makroekonomske stabilnosti", navela je guverner NBS Jorgovanka Tabaković u izveštaju.

Prema njenim rečima, tome u prilog govori i očuvan kreditni rejting Srbije tokom pandemije, kada je smanjivanje kreditnih rejtinga zemalja širom sveta bilo izraženije nego tokom svetske finansijske krize 2008/2009.

"To je priznanje uspeha Vladi i Narodnoj banci Srbije na očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti Srbije i povoljnih izgleda za privredni rast. Početkom krize donete su pravovremene i adekvatne mere monetarne i fiskalne politike, koje su sprečile veći pad privredne aktivnosti u početnoj fazi pandemije, a nakon toga stimulisale brži oporavak privrede. Važni faktori dobrih rezultata privrede i u uslovima pandemije bile su i ostale niska inflacija i relativna stabilnost deviznog kursa", zaključila je Tabaković.