НБС процењује раст БДП-а у трећем кварталу на 7,7 посто

У прилог оваквој процени, НБС истиче у управо објављеном новембарском Извештају о инфлацији, да је економски опоравак Србије у протеклих пет месеци у већини производних и услужних делатности био бржи од очекивања.

Додаје да приноси главних пољопривредних култура упућују на то да је овогодишња пољопривредна сезона боља од прошлогодишње, која била натпросечна, као и да су се приватна потрошња и приватне инвестиције опоравиле у периоду јул-септембар у односу на prеthodna три месеца, чему су допринеле предузете мере монетарне и фискалне политике.

С друге стране, НБС предвиђа нижи ниво активности у грађевинској делатности у трећем тромесечју на кварталном нивоу услед ефекта високе базе у истом периоду 2019.

Централна банка подсећа да је кориговала навише пројекцију раста БДП-а за ову годину са минус 1,5 на минус 1,0 посто, што ће бити један од најбољих резултата у Европи.

У наредној години, очекујемо више него потпун опоравак од кризе, уз стопу раста бруто домаћег производа од око 6,0 процената, поручују из НБС.

Повољним кретањима и у условима пандемије, како наводе, доприноси пре свега опоравак инвестиција, који је бржи од очекиваног.

Као посебан успех оцењују то што се реализују не само државне инвестиције које су пре пандемије биле планиране, већ и додатне инвестиције, што доприноси расту производног потенцијала.

"Екстерна неравнотежа је, у складу с нашим очекивањима, смањена - дефицит текућег рачуна платног биланса нижи је за 15 одсто у првих девет месеци у поређењу са истим периодом prеthodnе године и био је у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција, који је остао солидан и у условима пандемије", предочава НБС.

У извештају се наглашава да је, као и у prеthodnih седам година, инфлација у Србији очувана на ниском и стабилном нивоу и током пандемије, и напомиње да ће се она у наредном периоду кретати у доњој половини циљаног распона од 3,0 посто плус/минус 1,5 процената, при чему ће у остатку ове и током наредне године бити ближа доњој граници циља.

„Показало се да, захваљујући одговорном вођењу економске политике у prеthodnim годинама, монетарна политика и јавне финансије Србије имају капацитет да се изборе с највећом економском и здравственом кризом у новијој историји, без угрожавања постигнуте ниске и стабилне инфлације, као и других показатеља макроекономске стабилности", навела је гувернер НБС Јоргованка Табаковић у извештају.

Према њеним речима, томе у прилог говори и очуван кредитни рејтинг Србије током пандемије, када је смањивање кредитних рејтинга земаља широм света било израженије него током светске финансијске кризе 2008/2009.

"То је признање успеха Влади и Народној банци Србије на очувању макроекономске и финансијске стабилности Србије и повољних изгледа за привредни раст. Почетком кризе донете су правовремене и адекватне мере монетарне и фискалне политике, које су спречиле већи пад привредне активности у почетној фази пандемије, а након тога стимулисале бржи опоравак привреде. Важни фактори добрих резултата привреде и у условима пандемије биле су и остале ниска инфлација и релативна стабилност девизног курса", закључила је Табаковић.