NBS pripremila zakon o ograničenju provizija platnih kartica

Ovi troškovi su trenutno kod nas viši nego u zemljama Evropske unije, ali je Narodna banka Srbije pripremila nacrt zakona koji treba da reguliše ovu materiju odnosno smanji provizije. Taj predlog bi uskoro trebao da se nađe u skupštinskoj proceduri, a po usvajanju će trgovcima smanjiti troškove, a posredno bi moglo da utiče na to da neke cene budu niže. Kolateralne koristi imaće i država jer bezogotovinska plaćanja putem kartica utiču i na smanjenje sive ekonomije.

Nacrtom zakona predviđeno je da se naknade ograniče na 0,2 odsto za debitne kartice odnosno 0,3 procenta za kreditne. Trenutno je najpovoljnija provizija za domaću Dinakarticu 0,8 odsto, znatno više zaračunava se za internacionalne  kartice koje se koriste kod nas i tu se provizije najčešće kreću od 1,2-1,3 odsto mada ima i provizija koje idu do dva procenta.

U NBS objašnjavaju da ove naknade utiču na trošak koji trgovci imaju prilikom plaćanja karticama, jer proviziju plaćaju oni, a ne izdavaoci kartica.

O tome kolio će malim trgovcima ovo značiti Lazar Srdanov iz Udruženja trgovaca Novog Sada kaže da je prihvatanje bezgotovinskih načina plaćanja neminovno za sve koji rade u velikim gradovima.

- Ukoliko želite da budete konkurentni morate imati POS. Banke su ove uređaje prvo delile besplanto pa posle napaćivale. Trgovci su to morali da podnose jer se odbijanje kartica direktno odražava na promet – kaže Srdanov i podseća da se baš zbog ovog problema kod mnogih trgovaca ček i poček ostali poželjni instrumenit plaćanja.

Naime, trgovac od banke dobija POS uređaj koji se koristi kod plaćanja karticama. Kada kupac dođe i plati robu karticom trgovac je dužan da banci koja je izdala karticu plati proviziju. Ovu proviziju kartičarski sistemi su osmislili kako bi stimulisali banke da izdaju baš kartice iz njihovog programa. Pomenuti trošak bankama ne plaćaju kartičarski sistemi koji su ga propisali za svoje kartice, već je plaća banka koja je kod trgovca postavila uređaj. Banka taj trošak naplaćuje trgovcima,  a onda trgovci proviziju raspodele na cene tako da troškove provizije na kraju plaćaju i potrošači koji su platili karticom, ali i oni  koji su račune izmirili gotovim novcem. Potrošač koji od banake dobije  karticu na korišćenje ne zna koliko će kartica koju koristi koštati sve nas. Klijenti banaka i ne biraju platne kartice, najčešće uzimaju  one koje im bankari ponude u okvoru paket računa. Bankari pak biraju kartice koje će im prilikom svakog provlačenja kroz POS doneti najveću međubankarsku naknadu.

U NBS objašnjavaju da ovaj mehanizam funkcioniše po sistemu obrnute konkurencije. Umesto da konkurencija donese niže naknade desilo se obrnuto. Ceo sistem je postavljen netransparentno jer cenu izbora ne plaća korisnik koji bira proizvod kao što je to uobičajeno u ovakvim odnosima. 

U NBS konstatuju da kod postojećeg rešenja banke nisu motivisane da šire mrežu POS-ova i bezgotovinskog plaćanja već su se fokusirale na to da izdaju što više kartica, a POS uređajima snabdevaju najčešće samo  velike trgovinske lance.

Iz NBS skreću pažnju da su ovakvim sistemom rada najviše oštećeni mali trgovci jer ukoliko i ponude plaćanje karticama slede im visoke provizije. Kada se naknade ograniče i mali trgovci će biti stimulisani da se više uključe u sistem bezgotovinskog plaćanja, smatraju u NBS.  Nacrt budućeg zakona predviđa fazno smanjenje provizija. Tako će banke imati dovoljno vremena da prilagode poslovne modele te da ubuduće nastave de šire mrežu terminala i tako stimulišu bezgotovinska plaćanja. Ukoliko se zakon usvoji kako je predviđeno bankama će se ostaviti prelazni period od devet meseci u kome će se naknade najpre smanjiti na 0,5 odsto za debitne kartice i 0,6 za kreditne, a nakon isteka tog roka išlo bi se na proviziju od 0,2 odnosno 0,3 procenta.

Narodna banka Srbije je objavila nacrt zakona na sajtu, a javna rasprava je trajala do 20. septembra tako da se očekuje da će konačna verzija predloga uskoro  će potom biti upućena Narodnoj Skupštini Srbije. 

Dušanka Vujošević