НБС припремила закон о ограничењу провизија платних картица

Ови трошкови су тренутно код нас виши него у земљама Европске уније, али је Народна банка Србије припремила нацрт закона који треба да регулише ову материју односно смањи провизије. Тај предлог би ускоро требао да се нађе у скупштинској процедури, а по усвајању ће трговцима смањити трошкове, а посредно би могло да утиче на то да неке цене буду ниже. Колатералне користи имаће и држава јер безоготовинска плаћања путем картица утичу и на смањење сиве економије.

Нацртом закона предвиђено је да се накнаде ограниче на 0,2 одсто за дебитне картице односно 0,3 процента за кредитне. Тренутно је најповољнија провизија за домаћу Динакартицу 0,8 одсто, знатно више зарачунава се за интернационалне  картице које се користе код нас и ту се провизије најчешће крећу од 1,2-1,3 одсто мада има и провизија које иду до два процента.

У НБС објашњавају да ове накнаде утичу на трошак који трговци имају приликом плаћања картицама, јер провизију плаћају они, а не издаваоци картица.

О томе колио ће малим трговцима ово значити Лазар Срданов из Удружења трговаца Новог Сада каже да је прихватање безготовинских начина плаћања неминовно за све који раде у великим градовима.

- Уколико желите да будете конкурентни морате имати ПОС. Банке су ове уређаје прво делиле беспланто па после напаћивале. Трговци су то морали да подносе јер се одбијање картица директно одражава на промет – каже Срданов и подсећа да се баш због овог проблема код многих трговаца чек и почек остали пожељни инструменит плаћања.

Наиме, трговац од банке добија ПОС уређај који се користи код плаћања картицама. Када купац дође и плати робу картицом трговац је дужан да банци која је издала картицу плати провизију. Ову провизију картичарски системи су осмислили како би стимулисали банке да издају баш картице из њиховог програма. Поменути трошак банкама не плаћају картичарски системи који су га прописали за своје картице, већ је плаћа банка која је код трговца поставила уређај. Банка тај трошак наплаћује трговцима,  а онда трговци провизију расподеле на цене тако да трошкове провизије на крају плаћају и потрошачи који су платили картицом, али и они  који су рачуне измирили готовим новцем. Потрошач који од банаке добије  картицу на коришћење не зна колико ће картица коју користи коштати све нас. Клијенти банака и не бирају платне картице, најчешће узимају  оне које им банкари понуде у оквору пакет рачуна. Банкари пак бирају картице које ће им приликом сваког провлачења кроз ПОС донети највећу међубанкарску накнаду.

У НБС објашњавају да овај механизам функционише по систему обрнуте конкуренције. Уместо да конкуренција донесе ниже накнаде десило се обрнуто. Цео систем је постављен нетранспарентно јер цену избора не плаћа корисник који бира производ као што је то уобичајено у оваквим односима. 

У НБС констатују да код постојећег решења банке нису мотивисане да шире мрежу ПОС-ова и безготовинског плаћања већ су се фокусирале на то да издају што више картица, а ПОС уређајима снабдевају најчешће само  велике трговинске ланце.

Из НБС скрећу пажњу да су оваквим системом рада највише оштећени мали трговци јер уколико и понуде плаћање картицама следе им високе провизије. Када се накнаде ограниче и мали трговци ће бити стимулисани да се више укључе у систем безготовинског плаћања, сматрају у НБС.  Нацрт будућег закона предвиђа фазно смањење провизија. Тако ће банке имати довољно времена да прилагоде пословне моделе те да убудуће наставе де шире мрежу терминала и тако стимулишу безготовинска плаћања. Уколико се закон усвоји како је предвиђено банкама ће се оставити прелазни период од девет месеци у коме ће се накнаде најпре смањити на 0,5 одсто за дебитне картице и 0,6 за кредитне, а након истека тог рока ишло би се на провизију од 0,2 односно 0,3 процента.

Народна банка Србије је објавила нацрт закона на сајту, а јавна расправа је трајала до 20. септембра тако да се очекује да ће коначна верзија предлога ускоро  ће потом бити упућена Народној Скупштини Србије. 

Душанка Вујошевић