NBS predviđa niži BDP za 1,5 odsto, rast od 6 odsto 2021.
BEOGRAD: Narodna banka Srbije procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) naše zemlje realno biti niži za oko 1,5 odsto ove godine, zbog efekata pandemije i preduzetih mera za njeno suzbijanje, a da će 2021. ostvariti rast za oko 6,0 procenata.
Pozitivan doprinos kretanju BDP-a ove godine poteći će od neto izvoza usled očekivanog većeg pada uvoza od izvoza, što će rezultirati i smanjenjem deficita tekućeg računa na oko 5,0 posto BDP-a, dok će domaća tražnja imati negativan doprinos, navodi NBS u majskom izveštaju o inflaciji.
Centralna banka očekuje “nakon više nego potpunog oporavka od krize u narednoj godini, vođenog oporavkom investicija i potrošnje domaćinstava, povratak na stabilnu i održivu putanju rasta BDP-a od oko 4,0 odsto”, dodaje se dalje.
Prema oceni NBS, da nije donet set ekonomskih mera, pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini bi bio znatno veći, a rast u 2021. skromniji.
„Pravovremenost i obim ukupnog paketa mera monetarne i fiskalne politike omogućava da šteta po proizvodne kapacitete i radna mesta ove godine bude minimalna, a da sledeće godine Srbija zabeleži snažan privredni rast, koji će značiti ne samo puni oporavak već i nadoknađivanje dela propuštene ekonomske aktivnosti u ovoj godini”, kaže guverner Jorgovanka Tabaković.
Ističe da to najbolje govori “koliko je važno sve što smo uradili u prethodna dva meseca, ali i u prethodnih osam godina na stabilizaciji i jačanju naše ekonomije, jer nam je to omogućilo da pružimo adekvatnu podršku i građanima i privredi”.
“U skladu s našim očekivanjima, i Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će 2021. nadmašiti nivo privredne aktivnosti od pre krize”, naglasila je Tabaković.
U NBS ocenjuju rizik po projekcije rasta kao simetrične, budući da, kako navode, još uvek nije u potpunosti izvesno kakav će biti tok same pandemije.
Centralna banka ocenjuje rizike koji potiču iz međunarodnog okruženja kao asimetrične naniže, zbog mogućeg većeg pada ekonomske aktivnosti u zoni evra, koja je ovom krizom znatno pogođena, a rizike po osnovu faktora iz domaćeg okruženja kao asimetrične naviše, u najvećoj meri zbog mogućeg povoljnijeg kretanja investicija od očekivanog.
„Ocenjujemo da će brzinu oporavka privredne aktivnosti u velikoj meri odrediti ojačana makroekonomska pozicija Srbije i odlučnost kojom smo reagovali na ovaj šok”, ističe guverner Jorgovanka Tabaković.
Kaže da smo zahvaljujući rezultatima višegodišnje odgovorne ekonomske politike povećali otpornost i očuvali povoljne srednjoročne izglede privrednog rasta, što je omogućilo da se preduzmu sveobuhvatne mere u cilju neutralisanja negativnih efekata pandemije.
„Verujem da smo dokazali da umemo da prepoznamo izazove vremena u kome živimo i da našu ekonomiju vodimo putanjom održivog i ubrzanog rasta, a građanima obezbedimo dalji rast životnog standarda. Narodna banka Srbije nastavlja da prati kretanja u svetu i sagledava njihove efekte na Srbiju i, u skladu s tim, donosi pravovremene i adekvatne mere kako bi se dalje olakšali uslovi u kojima posluje naša privreda i žive naši građani”, poručila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.