НБС предвиђа нижи БДП за 1,5 одсто, раст од 6 одсто 2021.
БЕОГРАД: Народна банка Србије процењује да ће бруто домаћи производ (БДП) наше земље реално бити нижи за око 1,5 одсто ове године, због ефеката пандемије и предузетих мера за њено сузбијање, а да ће 2021. остварити раст за око 6,0 процената.
Позитиван допринос кретању БДП-а ове године потећи ће од нето извоза услед очекиваног већег пада увоза од извоза, што ће резултирати и смањењем дефицита текућег рачуна на око 5,0 посто БДП-а, док ће домаћа тражња имати негативан допринос, наводи НБС у мајском извештају о инфлацији.
Централна банка очекује “након више него потпуног опоравка од кризе у наредној години, вођеног опоравком инвестиција и потрошње домаћинстава, повратак на стабилну и одрживу путању раста БДП-а од око 4,0 одсто”, додаје се даље.
Према оцени НБС, да није донет сет економских мера, пад економске активности у овој години би био знатно већи, а раст у 2021. скромнији.
„Правовременост и обим укупног пакета мера монетарне и фискалне политике омогућава да штета по производне капацитете и радна места ове године буде минимална, а да следеће године Србија забележи снажан привредни раст, који ће значити не само пуни опоравак већ и надокнађивање дела пропуштене економске активности у овој години”, каже гувернер Јоргованка Табаковић.
Истиче да то најбоље говори “колико је важно све што смо урадили у prеthodna два месеца, али и у prеthodnih осам година на стабилизацији и јачању наше економије, јер нам је то омогућило да пружимо адекватну подршку и грађанима и привреди”.
“У складу с нашим очекивањима, и Међународни монетарни фонд процењује да ће Србија бити једна од ретких земаља која ће 2021. надмашити ниво привредне активности од пре кризе”, нагласила је Табаковић.
У НБС оцењују ризик по пројекције раста као симетричне, будући да, како наводе, још увек није у потпуности извесно какав ће бити ток саме пандемије.
Централна банка оцењује ризике који потичу из међународног окружења као асиметричне наниже, због могућег већег пада економске активности у зони евра, која је овом кризом знатно погођена, а ризике по основу фактора из домаћег окружења као асиметричне навише, у највећој мери због могућег повољнијег кретања инвестиција од очекиваног.
„Оцењујемо да ће брзину опоравка привредне активности у великој мери одредити ојачана макроекономска позиција Србије и одлучност којом смо реаговали на овај шок”, истиче гувернер Јоргованка Табаковић.
Каже да смо захваљујући резултатима вишегодишње одговорне економске политике повећали отпорност и очували повољне средњорочне изгледе привредног раста, што је омогућило да се предузму свеобухватне мере у циљу неутралисања негативних ефеката пандемије.
„Верујем да смо доказали да умемо да препознамо изазове времена у коме живимо и да нашу економију водимо путањом одрживог и убрзаног раста, а грађанима обезбедимо даљи раст животног стандарда. Народна банка Србије наставља да прати кретања у свету и сагледава њихове ефекте на Србију и, у складу с тим, доноси правовремене и адекватне мере како би се даље олакшали услови у којима послује наша привреда и живе наши грађани”, поручила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.