Najveći rast zaposlenosti u Vojvodini i Beogradu
NOVI SAD: Krajem prošle nedelje Republički zavod za statistiku je, na osnovu sprovedene Ankete o radnoj snazi u trećem kvartalu ove godine, objavio da stopa nezaposlenosti beleži najmanju vrednost do sada od 11,3 odsto.
Početkom ove godine iznosila je 14,8 odsto. Po podacima iz Ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.929.300, dok je nezaposlenih bilo 371.800.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović potvrdio je da je Srbija postigla dosad najnižu stopu nezaposlenosti, dodajući da je za godinu otvoreno 47.000 novih radnih mesta. Po njegovim rečima, cilj je da u Srbiji stopa nezaposlenosti bude jefonocifrena, te da su na rast zaposlenosti uticali povećanje privrednih aktivnosti, broj stranih investitora koji dolaze u Srbiju, kao i bolji uslovi poslovanja i za domaće i za strane investitore.
Očekujemo da se približimo evropskom proseku kada je u pitanju stopa nezaposlenosti i da ona bude na jednocifrenom broju, rekao je Martinović.
Po podacima RSZ-a, stopa aktivnosti stanovništva Srbije na kraju trećeg kvratala ove godine bila je 55,5 odsto, stopa zaposlenosti 49,2, a stopa neformalne zaposlenosti 20,4.
Stopa neaktivnosti iznosila je 44,5 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,3. Formalno zaposlenih bilo je 2.330.400, a neformalno zaposlenih 598.900.
Kako je dodao, “bitno je da se ne vraćamo u prošlost kada je stopa nazaposlenosti bila veća od 20 odsto i da se zaista približavamo cilju, da ona bude jednocifreni broj“.
Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti od 15 i više godina na kraju trećeg kvartala bila je najmanja u Vojvodini – 7,9 odsto, a najveća u regionu južne i istočne Srbije – 15,2 odsto. Najveći rast zaposlenosti, uz smanjenje nezaposlenosti, zabeležen je u Beogradskom regionu i u Vojvodini, dok je u Regionu južne i istočne Srbije situacija bila potpuno drugačija: tamo je u istom periodu zaposlenost opala, a nezaposlenost porasla.
Zaposlenost je povećana kod populacije sa srednjim i visokim obrazovanjem, dominatno u kategoriji od 25 do 34 godine starosti. Kod mladog stanovništva – između 15 i 24 godine, ukazuju u RSZ-u, nije došlo do bitnije promene u broju zaposlenih, dok je broj nezaposlenih smanjen za 12.800, odnosno 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Udeo mladih koji niti rade niti se školuju u ukupnoj populaciji mladih između 15 i 24 godine starosti smanjen je 0,8 procentnih poena i sada iznosi 16,3 odsto.
Direktor NSZ-a ističe da na tržištu rada dominira potražnja za inženjerstvom u oblastima informaciono-komunikacijskih tehnologija, građevine i mašinstva. Martinović ukazuje i na to da su veoma traženi kadrovi nekoliko znata: zavarivači, bravari, kuvari, pekari, a u poslednje vreme se sve više traže i vozači.
LJ. Malešević
